ПРОСВЕТНИ ИНФОРМАТОР

Почетак » Образовање » Образовање у Србији

Образовање у Србији

Образовање у Србији се одвија под надзором Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Датира још из 12. века, а данас се дели на предшколско (вртић), основно (основна школа), средње (средња школа) и високо образовање (факултети универзитета и академија уметности). Пре примене Болоњске декларације (до 2006.), постојало је и постдипломско образовање, тренутно у склопу другог и трећег нивоа високог образовања.

Рана историја

Школство у Србији датира од 17. века, а почиње оснивањем школа при католичким манастирима у Тителу и Бачу у данашњој Војводини, која је тад била део Угарске, и код приватних учитеља, код којих је настава била на српском и грчком језику. Међутим, образовање датира још од раније, од 12. века, при манастирима које је, између осталих, покренуо Свети Сава. После пада српске средњовековне државе и великих сеоба Срба у Аустрију, Срби су се нашли под притиском католичке цркве. У циљу одбране од покрштавања затражена је помоћ од Русије из које ће доћи учитељи Максим Суворов (отворио Славјанску школу) и после њега Емануел Козачински (који ће отворити Латинску школу). Аврам Мразовић је 1. маја 1778. у Сомбору основао српску основну школу „Норму“, која је најстарија установа за образовање учитеља за словенско становништво на југу Европе. Карловачки митрополит Стеван Стратимировић је 1791. у Сремским Карловцима основао Карловачку гимназију. Током Првог српског устанка, у Београду је 1808. основана Велика школа заслугом Ивана Југовића и Доситеја Обрадовића. У Крагујевцу је октобра 1838. основан Лицеум Књажества сербског, прва виша школа у Србији. Он је 1841. премештен у Београд. Лицеј је постојао до 1863. када прераста у Велику школу, која је имала три факултета: Филозофски, Технички и Правни. Београдски универзитет је основан 1905. после Другог светског рата из Београдског универзитета су се издвојили Универзитет у Новом Саду (1960), Нишу (1965), Приштини (1970), Подгорици (1974) и Крагујевцу (1976).

Скора историја

Образовни систем

До примене Болоњске декларације, 2006., и свеобухватних измена образовног система, Србија је примењивала систем наслеђен из социјалистичке Југославије. Предшколско образовање било је изборно, а основно и средње овразовање идентични садашњим. Применом Болоњске декларације школске 2005/06. године, бивша Диплома високог образовања је изједначена са мастером, а магистратура са прве две године докторских студија (још једна година до доктората), обоје услед једнаких година учења. Постдипломско образовање је обухватало оно што данас обухватају други и трећи део високог — магистратуру и докторат.

Стручна спрема

Осим очигледних измена у образовном систему, историјски систем је рангирао ученике према стручној спреми. Ученици који су завршили прва четири разреда основне школе били су неквалификовани радници (НКВ), а они који су завршили свих осам полуквалификовани радници (ПКВ). За завршетак трогодишње занатске школе, постајало се квалификован радник (КВ, средња стручна спрема, ССС), као и за четворогодишњу стручну школу. Специјализацијом на основу стручног средњег образовања, постајало се висококвалификовани радник (ВКВ). За завршетак више школе, добијала се виша стручна спрема (ВШ, ВШС). За основне факултетске студије, добијала се висока стручна спрема (ВСС), даљим студирањем магистар (МР) и доктор (ДР).

Степен стручне спреме

Сем саме стручне спреме, која је показивала одређену способност за рад и знање, постојао је и степен стручне спреме:

  • I степен — нижи разреди основне школе (4 година за степен; 4 године укупно)
  • II степен — виши разреди основне школе (4 година за степен; 8 година укупно)
  • III степен — трогодишња занатска школа (3 година за степен; 11 година укупно)
  • IV степен — четворогодишња стручна школа (4 година за степен; 12 година укупно)
  • V степен — четворогодишња занатска школа (4 година за степен; 12 година укупно)
  • VI-1 степен — двогодишња виша школа (2-3 године за степен; 14 година укупно)
  • VI-2 степен — трогодишња виша школа (3 године за степен; 15 година укупно)
  • VI-2 степен — трогодишње академске студије (3 године за степен; 15 година укупно)
  • VII-1 степен — четворогодишње основне студије (4 године за степен; 16 година укупно)
  • VII-1 степен — четворогодишње специјалистичке студије (4 године за степен; 16 година укупно)
  • VII-1 степен — петогодишње специјалистичке студије (5 година за степен; 17 година укупно)
  • VII-2 степен — шестогодишње специјалистичке студије (6 година за степен; 18 година укупно)
  • VII-2 степен — магистратура (магистар наука, МР) (2 године за степен; 19 година укупно)
  • VIII степен — докторат (доктор наука, ДР) (1 година за степен; 20 година укупно)
Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Услови коришћења

Creative Commons лиценца
Ово дело под називом Просветни информатор, чији је аутор Информатива портал лиценцирано је под условима лиценце Creative Commons Ауторство-Некомерцијално-Делити под истим условима 3.0 Србија .
%d bloggers like this: