ПРОСВЕТНИ ИНФОРМАТОР

Почетак » Образовање » Појам образовање

Појам образовање

И поред тога што су васпитање и образовање специфични процеси, што сваки од њих има свој смисао и своје значење, они су, ипак, неодвојиви, прожимају се и повезани су нераскидивим везама. Да би се уочиле и схватиле њихове специфичности, оно што их чини оним што јесу, најпре треба одговорити на питање у чему је суштина једног, а у чему другог.

Образовање има велики значај за људе, и појединце и друштва у којима се остварује. Због тога се поставља низ питања везаних за образовање, а посебно оно питање на које и ми тражимо одговор: шта је образовање и у чему је његова суштина? Гледано историјски појам образовање је имао различита значења. Немачка идеалистичка филозофија га је, на пример, тумачила као „хармонијско васпитање појединца“, пре свега у естетском смислу стављајући акценат на племенитост и хуманост. Нешто касније се јављају знатно измењена гледања на образовање када оно добија ново значење у смислу оспособљавања за живот помоћу знања, вештина и навика.

У новијој педагошкој литератури, дају се различите дефиниције појма образовање. Ако се мало пажљивије анализирају њихове основне поставке, могуће је закључити да све дефиниције појма образовање у свом садржају, опсегу и досегу појма имају низ заједничких елемената и понешто што их одваја од заједничких карактеристика.

У Педагошкој енциклопедији образовање је „педагошки процес у функцији обогаћивања људског сазнања. Обухвата усвајање одређеног система знања, формирање практичних умења и навика, а то је претпоставка и темељ развитка сазнајних снага и способности, обликовање научног погледа на свет, за повезивање знања с практичном, професионалном и било којом другом делатношћу“. Како се може приметити, овом дефиницијом су посебно акцентовани: педагошки процес, богаћење људског сазнања, усвајање система знања, формирање умења и навика, развој сазнајних снага и способности, обликовање погледа на свет. Истиче се значај повезивања знања с професионалним и другим практичним делатностима.

Према Педагошком речнику образовање означава „наоружавање младежи знањима, умењима и навикама“. У ширем смислу подразумева стицање знања, умења и навика уопште с тим што се под појмом знање подразумевају сазнања о објективној стварности, а под појмом умења практична примена тих знања. Навике су аутоматизована умења. Садржај појма образовање чине процеси усмерени на сазнање, вештине и навике деце и омладине.

У Педагошком лексикону пише да је образовање „педагошки процес у коме се стичу и усвајају знања, системи знања, вредности и системи вредности, изграђују навике и умења, развијају сазнајне способности, оспособљава за самообразовање, ствара основа за формирање сопственог погледа на свет“. Према овом схватању образовање чини основу васпитања јер је стицање знања и система знања услов усвајања вредности, система вредности, стварања навика и умења, развоја сазнајних способности. Поред тога, образовањеје у функцији оспособљавања за самообразовање и формирање сопственог погледа на свет.

Занимљива је и дефиниција појма образовање у Енциклопедијском речнику педагогије, она гласи: „Образовање је васпитање путем систематског стицања научних знања о природи, друштву и људском мишљењу и путем овладавања радним вештинама и навикама којим се развијају и обликују одређене црте личности (способности, интереси, ставови) и усваја научни поглед на свијет“. Очигледно, образовање се готово поклапа са интелектуалним васпитањем и доводи у уску везу с другим подручјима васпитања.

У Психолошком речнику Драган Крстић појам образовање означава као „планирано и систематско преношење знања претходних генерација млађим генерацијама у оквиру школског институционалног система“. Познати дидактичар Г. Шилих у својој дидактици каже да се „ујединствен и недељиви процес васпитања убраја умно или интелектуално васпитање, а које се подесније назива образовање“.

У новије време постоји тенденција да се појам образовање замени појмом учење. Све се више говори о регионалним културама односно системима учења, тако да се, на пример, може чути о европском систему учења, америчком систему, јапанском систему и сл. Сви они говоре о унапређивању система образовања и васпитања својих земаља само што уместо устаљених термина образовање и васпитање све више употребљавају термин учење. Разматрајући правце развоја образовања у земљама Европске уније, генерални секретар Савета Европе, 1989. године је прецизирао оквир даљег развоја образовања, а тиме и своје схватање појма образовање. И он појам образовање подводи под систем учењајер, између осталог, каже да образовање младом човеку треба да омогући: стицање знања о себи, да га припреми за живот у демократском друштву, да га припреми за рад и за културни живот у мултикултурном друштву. У том смислу Жак Делор наводи четири главна стуба образовања: а) учење за знање, б) учење за рад, в) учење за заједнички живот, г) учење за постојање.

Очигледно је да постоје различита схватања појма образовање и да ни издалека та проблематика ни код нас ни у свету није рашчишћена. Једни га посматрају прешироко, поистовећују га са перманентним образовањем које се остварује од рођења до краја живота – у породици, предшколској установи, школи, на факултету, у процесу рада, након рада и другим различитим видовима социјалне интеракције. Васпитање се као процес и не помиње зато што се сматра интегралним фактором образовања. Отуда образовање постаје средиште ширег друштвеног интересовања, стална тема различитих друштвених и политичких стремљења на локалном регионалном и глобалном нивоу. Други на образовање гледају сасвим другачије, посматрају га са становишта педагошке науке и виде као саставни део васпитања, онако како су га посматрали филозофи и водећи педагошки мислиоци.

Занимљиво је да већина дефиниција појма образовање садржи васпитно-образовне елементе с том разликом што су у некима наглашениједни, а у некима други. У ствари, и овде се јављају исти проблеми који су се јављали приликом одређивања предмета дидактике па не преостаје ништа друго него да се решавају на исти или сличан начин како су се у тим околностима решавали. То значи да садржај појма образовање треба колико је могуће, ради бољег и лакшег проучавања, издвојити из садржаја појма васпитање и да их треба једнако третирати у јединственом процесу учења и развоја чији је заједнички назив настава. По свему судећи, што се јасно види из бројних дефиниција појма образовање и из схватања многих дидактичара, у основне одреднице појма образовањв спадају две значајне педагошке категорије: знање и способности.

Водећи дидактичари, и наши и страни, слажу се да појам образовање обухвата две важне педагошке категорије и функције, то су знање и способности. Због тога се за некога каже да је образован ако поседује квалитетна знања и способности, ако има оба ова квалитета.

Образовање је неопходно сваком људском бићу, помаже му да се перманентно – од рођења до краја живота развија, јача своје психофизичке потенцијале. Оно обухвата целокупну личност и помаже изградњи и формирању властитог погледа на свет. Знања и способности су трајно богатство сваког човека, јер му омогућавају даље образовање и обављање разноврсних функција у друштвеној заједници. Образовање има институционални и ванинституционални карактер. Ако се остварује у оквиру институција, оно по логици ствари, има институционални карактер и обрнуто: ако се остварује изван институција, онда је реч о ванинституционалном образовању.

Степен образовања је условљен степеном усвојених знања и степеном постигнутог развоја способности. Степен образовања сваког појединца одређују многи фактори, а највише његове диспозиције, средина и лична активност. Настава настоји да контролише ове факторе и стави их у функцију развоја. Образовање може бити намерна и ненамерна активност. Ненамерно образовањеје непланиран и неорганизован процес, одвија се спонтано, покреће га и остварује сам живот у оквиру различитих људских заједница. Све оно што се учи, научи и развија успутно, кроз разноврсне контакте појединаца и група у животној средини спада у ненамерно образовање. У ненамерно образовање спада образовање детета у породици као и његово касније учење и развој изван образовних институција. Ненамерно образовање има велики значај у животу сваког појединца, јер му је својеврсна школа живота заснована на природном усвајању знања и развоју која се исказује кроз непосредност, ненасилну комуникацију и опхођење, очигледност, уважавање животних убеђења и животну блискост. Овај вид образовања утиче на образовни и културни ниво појединца и група и помаже им да се што боље припремају и оспособљавају за живот и рад. Међутим, поред низа назначених предности, оно има неупоредиво више недостатака и слабости као што су: неповезаност, несистематичност, неекономичност, неефикасност. Ови недостаци се отклањају кроз планско и организовано образовање у настави и кроз друге облике намерног образовања јер се намерно образовање не своди на наставни процес, оно постоји и изван њега. На пример, учење страних језика, оспособљавање за рад на компјутеру и сл. Намерно и ненамерно образовање се међусобно преплићу и допуњују, уколико више и боље утолико дају веће резултате. Образовање је, у сваком погледу, основа људског живота и развоја.

Према намени образовање може бити: а) опште и б) стручно образовање. Опште образовање задовољава потребе сваког појединца, односи се на стицање ширих знања из различитих научних области, филозофије, уметности, производње, технике, технологије, културе. За разлику од општег образовања, стручно образовање задовољава професионалне људске потребе. Путем њега се врши оспособљавање за професионалну делатност, прелазак из те делатности у другу, даље усавршавање у струци, ширење културе итд.

Пошто је образовање један од најважнијих задатака сваког друштва, због тога је основно образовање у великом броју земаља обавезно и бесплатно. У најразвијенијим земљама света велика пажња се посвећује децентрализацији образовања. Треба стално имати у виду да су образовање и васпитање неодвојиви у пракси, да је немогуће усвојити знања и развијати способности а истовремено не утицати на остале сфере личности, на вредносне оријентације младих, поглед на свет и сл. Интензивно прожимање васпитања и образовањаје природан процес и што је оно веће и квалитетније већи су и квалитетнији педагошки учинци. Међутим, образовање се не може поистовећивати с наставом иако је оно у њој најинтензивније. Образовање се одвија пре наставе, у настави и после наставе. Још у породици деца стичу прва знања и развијају своје способности. Након завршеног школовања човек и даље стиче нова знања и развија своје способности.

Извор: pspasojevic.blogspot.com


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Услови коришћења

Creative Commons лиценца
Ово дело под називом Просветни информатор, чији је аутор Информатива портал лиценцирано је под условима лиценце Creative Commons Ауторство-Некомерцијално-Делити под истим условима 3.0 Србија .
%d bloggers like this: