ПРОСВЕТНИ ИНФОРМАТОР

Почетак » Образовање » Школски систем

Школски систем

Предшколско

Са образовањем деце се почиње у предшколским установама које се одржавају у локалном вртићу, те је оно први део образовања. Оно је обавезно од школске 2006/07. године. Траје бар 4 сата дневно бар 6 месеци у години уписа у први разред, за децу од пет или шест година, а циљ му је упознавање ученика са образовним системом и припрема за основну школу.

Основна школа

Деца се уписују у основну школу са шест или седам година. Као и предшколско, и основно образовање је обавезно. Основна школа траје осам година и подељена је на два периода:

  • први циклус основног образовања (од 1. до 4. разреда)
  • други циклус основног образовања (од 5. до 8. разреда)

У нижим разредима, ђаци су насумично подељени у одељења, и имају само једног предавача — учитеља или учетељицу и једну учионицу за све предмете. Једини изузетак су часови енглеског језика и веронауке, за које ученици имају посебне наставнике. Крајем првог циклуса, ђаци добијају и наставника или наставницу физичког. Ђаци имају следеће предмете:

  1. математика
  2. матерњи језик (српски језик, мађарски језик, албански језик итд.)
  3. српски као нематерњи језик (за оне којима матерњи језик није српски)
  4. енглески језик (први обавезни страни језик)
  5. ликовна култура
  6. музичка култура
  7. физичко васпитање
  8. свет око нас (познат и као природа и друштво)
  9. обавезни изборни (веронаука или грађанско васпитање)
  10. изборни по жељи (лепо писање за први, народна традиција за четврти и „Чувари природе“ за све разреде)

У вишим разредима, ђаци добијају посебне наставнике и наставнице за сваки предмет, а настава се одржава у предметним кабинетима. Добијају се и следећи нови предмети:

  1. од 5. разреда: биологија, географија, историја, техничко и информатичко образовање, други страни језик, спорт и други изборни предмет (информатика или цртање, сликање, вајање)
  2. од 6. разреда: физика
  3. од 7. разреда: хемија

Пријемни и завршни испит

Када ученик заврши осми разред, може да бира да ли жели да настави образовање. Међутим, Национална стратегија развоја образовања до 2020. године (сачињена 2011.) предвиђа обавезно средње образовање, а тадашњи министар образовања Жарко Обрадовић је рекао да, иако ће стратегија бити примењивана у будућности, њена примена захтева уставне промене. Завршни испит за ученике основних школа је обавезан од школске 2011/12. године. Он се састоји од теста из математике и српског. Ученици добијају и бодове из основне школе, који се добијају тако што се саберу просечне оцене на крају шестог, седмог и осмог разреда, а добијени збир подели са четири. Тако је могуће добити највише 60 бодова на основу успеха у основној школи.

Ученици који су шести разред завршили у иностранству, аутоматски добијају 20 бодова за тај разред. Сем тих 100 бодова, ученици добијају и додатне бодове за остварени успех на такмичењима која организују стручна друштва призната од стране министарства. Тако ученици могу добити од четири бода за треће место на републичном, до 20 бодова за прво место на међународном такмичењу. Од школске 2013/14. године уведен је трећи испит, такозвани комбиновани тест, који садржи питања из природног и друштвеног градива — биологија, историја, физика, географија и хемија. Сем завршног, организује се и пријемни испит за ученике који желе да упишу посебне смерове — специјално образовање, Математичка гимназија, Филолошка гимназија, двојезичка настава, Балетска школа, Музичка школа, Ликовна школа.

Средња школа

Средња школа представља трећи део образовања уопштено и први део необавезног образовања у Србији. Постоје две врсте средњих школа — гимназије и стручне школе. У оба случаја, ђаци добијају учионице у којима имају предмете за које није потребна наставна опрема, док за остала предмете имају кабинете и радне просторије — лабораторија из хемије, експериментална просторија из физике и радна просторија из биологије, на пример.

  • Гимназија траје четири године, пружа опште и широко образовање, а ученици добијају гимназијску диплому. Само мали број послова приступачан је ученицима који су завршили гимназију без даљег образовања. Две посебне гимназије су Математичка гимназија, која уписује ученике од 12 година (седми разред основне школе) па на више, филолошке гимназије, које нуде специјализовано образовање у вези са језицима, као и спортске гимназије, са посебним освртом на спорт;
  • Стручне школе специјализују ученике у одређењим пољима и награђују их стручном дипломом. Постоје две врсте стручних смерова — четворогодишњи (релативно широко образовање са могућношћу даљег наставка) и трогодишњи (скоро па сасвим усмерено образовање без великих могућности даљег наставка).

Ученици у реалним гимназијама бирају смер који одређује обим градива из одређених предмета. Већина гимназија има природно-математички и друштвено-језички смер. Међутим, постоји још смерова, као што су општи тип, информатички смер, филолошки смер, и многи други. Нови предмет у гимназијама је трећи страни језик — латински језик традиционалног изговора западног стила, док филолошке гимназије нуде и старогрчки или кинески језик.

У трогодишњим стручним школама, могућа је промена занимања. Наиме, ученици пред упис у средњу школу попуњавају листе жеља којима редом пишу шта желе да упишу (највише 20 различитих смерова). На основу броја бодова, ученици се распоређују у средње школе. У завршној години, они ученици трогодишњих стручних школа који желе да добију диплому различиту оној за коју су учили, могу то урадити преквалификацијом. На пример, ако ученик положи завршни испит којим добија диплому аутомеханичара, а у међувремену нађе посао бравара у Русији, полагањем теста разлике смерова он добија диплому бравара уместо ауто-механичара. Слични процес је и доквалификација — проширивање знања кроз разне обуке, која захвата већ запослене људе који су завршили средње стручне школе, али и оне који су завршили факултете.

Висока школа

Високошколске установе у Србији уписују студенте на основу успеха у средњој школи и резултатима пријемног испита за одређени факултет. Постоје три врсте високошколских установа.

  • Виша школа траје три године, а налик је занатским универзитетима пристуним у остатку света. Занатски универзитети трају 3-8 година, као и сви остали факултети, те нуде и уобичајене високошколске дипломе — бачелорат, магистратура и докторат. Разлика је та што српске више школе трају само три године и нуде посебне високошколске дипломе. Међутим, Србија је потписала Болоњску декларацију 2003., па би више школе требале бити реформисане у установе идентичне универзитетима.
  • Академија струковних студија у обављању делатности обједињује образовни, истраживачки, стручни и уметнички рад. Академија струковних студија може остваривати основне струковне студије и специјалистичке струковне студије. Високошколска установа има статус академије струковних студија ако остварује најмање пет акредитованих студијских програма струковних студија из најмање три поља.
  • Факултети универзитета трају три године до бачелората, пет до мастера, а осам до доктората. Изузетак су медицински факултети који трају шест година до звања доктор медицине (MD), што се касније наставља трогодишњим специјалистичким стажом и двогодишњом специјализацијом (MD/Spec) или трогодишњим дуплим докторским студијама (MD/PhD).

Посебно образовање

Посебно образовање у Србији укључује: специјално образовање (образовање особа са инвалидитетом, слабијег социјално-економског статуса, или децу са менталним поремећајима), двојезичко образовање (образовање на српском и још једном језику), целодневну наставу (наставу која, уз паузе, траје од ујутру до увече) и образовање одраслих. На територији делује и шездесетак приватних школа.

Двојезичка настава

Од школске 2009/10. године, ученици виших разреда појединих основних школа и ученици појединих средњих школа могу бити организовани у посебна одељења, базирана на двојезичкој, односно билингвалној настави. Настава се највише одвија на српском, са 35-45% наставе на енглеском, француском или италијанском језику.

Целодневна настава

Од школске 2009/10. године, одржава се и целодневна настава. Осмишљена је за децу са родитељима који проводе доста времена на послу, или су на неки други начин заузети, али само за ученике нижих разреда основне школе. Организација наставе је следећа: преподневни часови, поподневни часови, као и одмори за игру, домаће задатке и пауза за ручак. Различити учитељи предају преподне и поподне. Циљ целодневне наставе је могућност ученика да остају у школи већи део дана са својим другарима, уз то завршавајући домаћи и остале школске обавезе у школи, као и растерећење родитеља.

Целодневна настава је продужетак продуженог боравка већ присутног у српском школском систему, који омогућава ученицима који иду у преподневни смену (која се завршава око подне) да остају у школи до повратка њихових родитеља са посла (обично од 15 до 17 часова). Школе које нуде целодневну наставу, нуде и продужени боравак.

Друга шанса

Од школске 2011/12. године, пројекат под називом Дуга шанса покренут је с циљем увођења образовања одраслих у српске школе. Сврха пројекта је образовање људи који нису завршили основну школу, уз веће шансе за запошљавање. Чак половина полазника школске 2011/12. године били су Роми. Од полазника исте године, 72% било је незапослено.

Приватне школе

На територији Републике Србије у складу са законима о образовању, делује око шездесет приватних школа, од чега је петнаест основних. Похађа их неколико хиљада ђака. За разлику од државних школа са минимумом од петнаесторо деце, у приватнима одељења имају и по осморо, дупло мање. Ђаци у њих путују школским минибусом, књиге и прибор чувају у школи, имају већи број секција и ваннаставних активности и дуже остају у школи, јер сем часова имају и више пауза за оброке и израду домаћих задатака. Сведочанства и дипломе које ученици добијају акредитовани су од релевантног министарства.

Услови рада су исти као и за државне школе, с тим што оснивач, да би добио потврдно решење, мора да напише елаборат и пошаље га уз банкарску гаранцију по циклусу школовања. Приватне школе, као и државне, морају имати наставни план и програм, библиотеку, фискултурну салу, кухињу, просторију за ручавање и двориште довољно просторно и опремљено за сву децу. Као мане оваквих школа наводи се висока цена (4000 до 9500 евра годишње), изолованост ђака од остатка генерације и „школовање под стакленим звоном“. Прва приватна основна школа почела је са радом школске 2005/06. године. Неке од приватних високошколских институција у Србији јесу Мегатренд, Сингидунум, Алфа, Метрополитан, Унион.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Услови коришћења

Creative Commons лиценца
Ово дело под називом Просветни информатор, чији је аутор Информатива портал лиценцирано је под условима лиценце Creative Commons Ауторство-Некомерцијално-Делити под истим условима 3.0 Србија .
%d bloggers like this: