ПРОСВЕТНИ ИНФОРМАТОР

Почетак » Вести » Зашто су нам у школама само учитељице лепе

Зашто су нам у школама само учитељице лепе

Ученицима је школа недовољно смислена, недовољно их ангажује, и стога им је досадна. Родитељима је извор великих брига – да не помињемо време које посвећују раду са својом децом (ако имају времена), плаћање приватних часова (ако имају довољно пара).

uciteljica

Наставници су незадовољни условима у којима раде и недовољним поштовањем своје професије. Директори школа су незадовољни јер се налазе између својих колега наставника и Министарства. Стручњаци су незадовољни јер сматрају да знају шта и како може бити боље, али их слабо ко слуша. Послодавци су незадовољни јер су они које запосле недовољно способни за послове које треба да раде, па морају да улажу знатна средства да их оспособе. И тако редом…

Овако је оценио наше школство, баш у години последњег ПИСА истраживања, професор др Александар Бауцал, један од свакако највећих познавалаца нашег школског система. А у поменуто највеће међународно скенирање школских система смо и први са ових простора ушли управо како бисмо, анализирајући његове резултате, установили зашто је све овако како је. И то тестирање нам је, каже др Бауцал, показало да далеко заостајемо за светом, да у обавезној осмогодишњој школи ученике кљукамо знањима са којима не знају шта ће и да држава хитно мора да предузме мере да се то заостајење смањи, те да из осмољетке деца излазе припремљена за живот и даље школовање.

И мада смо у сваком следећем ПИСА истраживању показивали напредак, он је тек толики да би нам овим темпом требало четврт века да стигнемо државе у којима деца знају зашто иду у школу. Јер, Србија се у свим испитиваним областима налази далеко испод просека. Илустрације ради, захваљујући ПИСА тесту знамо да нам је математички функционално неписмено 40 одсто ђака, више од трећине их не зна шта би с научним чињеницама којима располаже после обавезног школовања, а тачно сваки трећи школарац је читалачки практично неписмен.

„Кад ти се не свиди оно што видиш, затвори очи”, рекли би циници. Јер, ђаци из Србије следеће године неће учествовати у овој међународној провери постигнућа, с обзиром на то да је наша земља каснила с процедуром и није на време потписан уговор. А како су тај процедурални пратили и нерешени финансијски проблеми, од Организације за економску сарадњу и развој (OECD), организатора тестирања, стигао је негативан одговор на захтев наше земље да се накандано укључимо с образложењем да смо – превише закаснили. Изражавајући жаљење због искључивања из ПИСА тестирања, министар просвете др Срђан Вербић је рекао да нам је то „за наук” и обећао да ћемо учествовати у циклусу 2018. године. На срећу, у међувремену ће наши ученици учестоваће поново у ТИМШ истраживању, такође великом међународном скенирању, али само постигнућа у природним наукама.

Е сад, медијске спекулације о томе да то што за ово тестирање нисмо закаснили има неке везе и са чињеницом да смо на последњем ТИМШ-у заблистали, за ралику од последњег ПИСА теста, заправо не би смеле да имају озбиљно упориште. Истина, у последњем ТИМШ-у нам заиста јесу били одлични четвртаци, који су се, први пут учествујући у њему, по знању из математике и природних наука пласирали изнад светског просека и оставили иза себе вршњаке из Мађарске, Словеније, Аустрије, Чешке, Хрватске, Аустралије… Али, баш то укрштање података из ова два тестирања додатно је требало да забрине креаторе образовне политике у нашој земљи, јер ваљало би наћи узрок том драстичном резултатском паду за само четири године, након што четвртаке од учитељица преузму наставници и доведу их до мале матуре.

Разлог за забринутост што ћемо, због неучешћа у ПИСА тестирању, имати „рупу“ у подацима који би требало да помогну у детектовању проблема у нашем школству, лежи и у чињеници да је баш овим истраживањем утврђено да постоји огроман несклад између лоших резултата наших ученика у примени свих врста школских знања и, у односу на то, одличних резултата истих тих ученика при решавању проблемских ситуација. Крајње лаички, овај несклад, који је изненадио и светске стручњаке, могао би да се дефинише као лош утицај школе на паметну децу. Другим речима, потребно је пронаћи одговора на питање шта је то у нашем школском систему што од радозналог и радосног првака, који сматра да је његова учитељица најлепша и најбоља, направи незаинтересованог малог матуранта, који већину наставника очима не може да види.

Горе поменути циници би приметили и да је наша земља заправо само послушала оних 120 професора са Стенфорда, Кембриџа, Оксфорда… који су пролетос у лондонском „Гардијану“ објавили отворено писмо директору ПИСА програма, изражавајући дубоку забринутост због ефеката истраживања, тражећи да се тестирање планирано за наредну годину одложи. Међутим, ваља подсетити да су ови стручњаци одлагање тражили сматрајући да се многе земље учеснице, због жеље да на тестирању остваре боље резултате, фокусирају на краткорочне циљеве. А то за образовање никако није добро, јер су за квалитативна побољшања у овом процесу потребне деценије.

Тек, судећи по оцени др Бауцала с почетка текста, а знајући да наша земља у ПИСА тестирању учествује више од деценије и да се с лошим резултатима суочавамо исто толико, очигледно је да ми чак ни у ту замку фокусирања на кратокрочне циљеве нисмо упали. А о квалитативним побољшањима на дуже стазе нема смисла ни говорити.

___________

Извор: Дневник

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: