ПРОСВЕТНИ ИНФОРМАТОР

Почетак » Корисни текстови » Предности и мане оцењивања заснованог на компетенцијама

Предности и мане оцењивања заснованог на компетенцијама

Као и у случају других приступа оцењивању, развој оцењивања заснованог на компетенцијама праћен је преиспитивањем његових ефеката у пракси. На основу искуства примене оцењивања заснованог на компетенцијама могу се сагледати предности и недостаци ове врсте оцењивања.

tacno-netacno

Предности:

  1. Оцењивање засновано на компетенцијама захтева комплетну интеграцију знања, вештина и ставова у ситуацији из стварног живота, што га чини валиднијим од сваког другог мерења. Оцењивање није фокусирано само на оно шта ученици знају или могу да ураде, већ је његова интенција целокупан развој – оспособљеност за трансфер различитих вештина у реалан животни контекст.
  2. Већа валидност имплицира и већу мотивисаност ученика. Оцењивање засновано на компетенцијама на непосредан и конкретан начин показује ученику (не)могућности његовог учења. На тај начин ученик преузима активнију улогу у свом процесу развоја и напредовања, те је и његова одговорност за постизање резултата много већа.
  3. Хармонизован процес оцењивања заснованог на компетенцијама (у свакодневном раду са ученицима током трајања образовања и на самом крају), применом различитих метода, чини да се за њега више него за било који други систем оцењивања може рећи да је у функцији учења. Континуирано прикупљање информација о напретку и постигнућима ученика даје могућност наставнику да преиспитује своју праксу, креира процес учења на бази сарадње, подршке и пружања смерница. Тада ученик стиче сампоуздање у погледу својих могућности и свест о начинима на које најефикасније учи.
  4. Богатство метода оцењивања, њихова систематска употреба у праћењу развоја компетенција ученика, захтевана „екстерност” у процени – све су то одлике на основу којих можемо тврдити да су у великој мери испуњени захтеви у вези са објективношћу у процесу оцењивања. Идеал објективности је утопија, али гаранција квалитета у том смислу је, само и једино, добро успостављен и организован систем оцењивања заснованог на компетенцијама. Обученост оцењивача је један од кључних фактора јачања принципа објективности.

Недостаци:

  1. Ефикасно функционисање оцењивања заснованог на компетенцијама захтева одређене предуслове који укључују извесна материјална средства и одређене ресурсе:
  • Потребно је више времена за развој инструмената и из тог разлога је оцењивање засновано на компетенцијама скупље него развој и употреба других врста оцењивања.
  • Оцењивање засновано на компетенцијама захтева добро обучене (сертификоване) оцењиваче, а за то су потребни и време и новац.
  • Поред тога, за свако оцењивање засновано на компетенцијама, пожељна су најмање два независна оцењивача.
  1. За оцењивање засновано на компетенцијама неопходно је више сарадње и подршке од стране партнера, као што је нпр. привреда или локална заједница, како би могао да се користи „контекст стварног живота”. У одређеним системима стручног образовања, у којима постоји интензивна сарадња са послодавцима у реализацији наставе, овај аспект није проблематичан, али за наш систем овакав приступ и даље представља изазов.
  1. Концепт оцењивања заснованог на компетенцијама је веома сложен. Школе и наставници морају да реорганизују свој начин рада унутар и изван учионице. За то је потребан додатни напор.

Сагледавање предности и недостатака овог концепта могуће је и кроз призму примене у домаћој образовној пракси.

Наиме, увођење оцењивања заснованог на компетенцијама, пре свега у сумативној форми, кроз испите у огледним образовним профилима у Републици Србији било је праћено одређеним анализама. На основу истраживања која су спроведена, а односе се на различите аспекте примене овог концепта на завршним и матурским испитима у огледу, могу се издвојити најважнији закључци који иду, односно не иду у прилог примени овог приступа на „домаћем терену”.

Најважнији показатељ јесте исказано задовољство свих укључених у процес испита (наставници, ученици, послодавци – екстерни чланови комисија) променом у приступу оцењивању у односу на традиционални концепт испита у стручном образовању. Важно је истаћи да ученици сматрају да је оцењивање засновано на компетенцијама природније и сврсисходније од сваког другог, јер их ставља у ситуацију да примене своја знања и покажу шта умеју. Они такође показују самопоузданост и спремност за обављање послова на радном месту након овакве провере компетенција на крају процеса образовања. Наставници су става да се применом метода посматрања и инструмената попут образаца за оцењивање (чек листи) обезбеђује висок ниво објективности оцењивања. Екстерни чланови комисија процењују да задаци на испитима одговарају реалним радним процесима, а у највећој мери и конкретним ситуацијама из света рада.

Главне препреке примени концепта односе се на недостатак материјално-техничких услова и средстава за реализацију задатака, као и у недовољној обучености наставника за примену овог концепта и током реализације програма, у формативном оцењивању.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: