ПРОСВЕТНИ ИНФОРМАТОР

Почетак » Вести » Више од половине основаца користи телефоне на часовима, наставници немоћни

Више од половине основаца користи телефоне на часовима, наставници немоћни

Ометају наставу, снимају на часу, у свлачионицама, куцају СМС, скидају апликације. Правилници о казнама не постоје

telefon-u-skoliВИШЕ од 90 одсто школараца у Србији у школу не иде без мобилног телефона у џепу. Већина родитеља је одахнула јер у сваком тренутку знају где су им деца, али, оно са чим се суочава друга страна, односно наставници, јесте њихова употреба у току наставе. Куцање СМС порука, скидање апликација, „боравак“ на друштвеним мрежама, листање фотографија само су део онога што ученици раде за време часова, а просветари са тиме не могу лако да се изборе.

У Министарству просвете наглашавају да овај проблем морају да решавају саме школе и да је све регулисано правилницима о дисциплинској одговорности ученика. Проблем, међутим, настаје јер за овакво недолично понашање нису прописане и казне.

Истраживање које је Слободан Малушић, специјалиста педагогије и дугогодишњи директор београдске Основне школе „Ђура Даничић“, спровео међу основцима, довело га је до закључка да више од половине ђака користи телефон управо на часовима, и то дечаци више него девојчице.

– Колико ученици ометају час, да ли и колико прате наставу, сувишно је коментарисати – каже Малушић. – Проблем је и што у школи има и 23 одсто оних који снимају наставнике, другове, туче и у томе поново предњаче дечаци. Решење свакако није у одузимању мобилног телефона, већ у постављању јасних правила када и где је његова употреба дозвољена, као и прецизне казне за непоштовање правила, које долазе од стране родитеља, попут ограничења кредита, куповине јефтинијих модела телефона, смањење џепарца…


ПРАВИЛНИЦИ И ПРАКСА
У ИЗРАДИ правилника, којих сви треба да се придржавају, учествују савети родитеља, школски одбори и ученички парламенти. Забрана може да се односи не само на коришћење мобилних телефона, већ и на њихову злоупотребу, јер постоје бројни примери снимања камерама у свлачионицама, за време часова физичког васпитања. У већини школа изводи из правила понашања урамљени су и постављени на видна места, да свако може да прочита шта су његове обавезе и ван школског објекта.

 У многим школама у Србији суочили су се са овим проблемом, али већина директора мисли да су им руке везане. Они, наиме, не смеју да забране ношење телефона, већ само њихову употребу, а онда ступа на сцену ученичка свест, која је у тинејџерском узрасту често противуречна и бунтовничка.

– Проблем непримерене употребе мобилних телефона је присутан не само у школама већ у већини институција – каже Нада Трифковић, директорка Медицинске школе у Београду. – Према правилнику наше школе строго је забрањено коришћење телефона на настави, али наставник сме само да опомене ученика или да му одузме уређај до краја часа, што се ретко дешава. Ослањамо се на њихову свест, али очигледно да у овом узрасту то баш и не иде.

Она наглашава да се ђаци неретко „извлаче“ на хитне позиве родитеља. Мобилни телефон тако постаје један вид савременог метода бежања са часова и то без неоправданих изостанака.

– Уређаји се држе испод стола, деца су физички присутна, али су у ствари на „Фејсбуку“. Дешава се да се наставник „забрине“ због нестварне тишине на часу, а онда после 15 минута сви прасну у смех, тек тада схвати да се нека апликација ширила по разреду и да су је коначно сви видели – каже наша саговорница.

Она објашњава да је већи проблем у родитељима него у деци. Они су спремни да месечно издвоје 1.500 динара за телефонски рачун, али не и за осигурање деце и ђачки динар у истом износу, на годишњем нивоу.

– Нисам фан мобилних телефона, али дете увек може да га угаси или да га да наставнику на почетку часа – каже Марија О., мајка једног београдског основца. – Телефон им није потребан у основној, ако дете живи у близини школе. У крајњем случају није лоше да га има крај себе, за сваки случај. Ако је проблем настава, наставник увек може да затражи све телефоне пре почетка часа.

telefon-dete-printskrin-1394042007-456527Педагог Малушић је у истраживању дошао и до податка да телефон стално при руци има чак 61 одсто ученика, а утврђено је да се девојчице теже од њега одвајају. Чак 19 одсто је рекло да не би без телефона могли ни један сат, а камоли дан. Многи док спавају, поред јастука држе и телефон, неки поред кревета, док је у соби код више од половине ђака. Неки би се због мобилног одрекли и – најбољег друга (11,26 одсто), показало је ово истраживање.

– Родитељи често постављају питање када је време да детету купе мобилни телефон, што не би требало да буде пре 11. или 12. године. Када се одлуче на овај корак, деца морају да имају одговарајуће усмерење како да га користе да би био што мање ризичан по њих – истиче Малушић.


ДЕВОЈЧИЦЕ “НАПРЕДНИЈЕ“
ДНЕВНО сваки ученик у просеку користи телефон готово три сата, а скоро 12 одсто ученика га користи четири и више сати дневно. Најмање су зависни петаци, нешто мање од сат времена, а највише осмаци, око три сата и 10 минута. Девојчице су „напредније“ у коришћењу нових технологија, више разговарају и шаљу поруке, а дечаци више играју игрице и користе интернет.

___________

Ј. Ж. Скендерија

Advertisements

1 коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: