ПРОСВЕТНИ ИНФОРМАТОР

Почетак » Разно » Профан је прс`о

Профан је прс`о

Наслов лаже. Био би инфаркт, или изненадна срчана смрт. Не драматизујем. Спречили га Бакић, Радоњић, и студент који ми је рекао да ме чека насилан светоникољски прекид наставе.

Дакле, скупили су се да ме спрече да одржим час. Упозорен, нисам отишао трагом професора Бошковића и професора Ломе, у Ургентни. Нити су ме подигли на Лешће, да водим методолошке разговоре са професором Милићем.

Почело је тако што сам студентима који се нису појављивали на настави претходних месеци објаснио да нису испунили предиспитне обавезе и да зато ове године не могу да полажу испит. После часа је дошао неки човек, мени личи на господина колегу Димића, а Бакић ме уверава да је то неки кирилук. Пишем малим словом, не знам човека, не знам да ли је то име, или презиме, или надимак, или заједничка именица из студентског жаргона. Нисам питао Јова.

Тај човек ми је рекао да ће ми (тада нисам знао ко; после сам видео: неки људи) блокирати сваки час и сваки испит. Рекао сам му једино што сам могао, да или он не говори српски, или да ја тај језик више не разумем. Био сам на дужности; нисам му рекао да ми је матерњи језик српскохрватски или хрватскосрпски. Филозофски факултет је државна установа и мора да се поштује Закон о службеној употреби језика и писма.

Када сам, неколико сати касније, дошао пред слушаоницу, дочекали су ме, уз студенте, и неки људи таквог-и-таквог изгледа. Добро, био сам упозорен да ће бити насиља. Да зовем обезбеђење, не вреди, немају надлежности да ми омогуће да држим наставу. Кажу, то је приватно обезбеђење које је унајмио декан. Не разумем. Неки од тих људи су моје колеге пет година, други више од двадесет пет година. Нису никакво приватно обезбеђење.

Да зовем полицију, немам права. То право има само декан. Да зовем декана, не вреди. Дошао би, не би звао полицију, само би се изложио шиканирању са мном, из колегијалне лојалности. Али би и студенти онда били шиканирани. То не сме да се допусти.

Студената је мало, туце, јер је предмет изборни. Кажем им да оду у ресторан Коларац, да споје столове, да ме чекају, док се са стенокардијом доклатим. Да изађу на службени излаз, безбедније је. Загризем језик, не кажем им да припазе на новчанике и мобилне. Насилници би могли њих да нападну.

Придружи ми се Бакић, док милим према Коларцу. Пред Коларцем они људи стоје. Нешто ми говоре. Не бију ме. Уђем у ресторан. Јово остане и нешто с њима разговара. Или ме чува. Претпостављам да ме је до тада чувао од инфаркта.

Ту су студенти. Направили конференцијски сто. Предавање. Добро, довољно сам искусан да проценим. Курс се зове Облици критике социјализма. Тема је била Веберово схватање харизматске власти. Бакић се убрзо придружио. Као на Хумболтовом универзитету. Час са два професора.

Зашто Коларац? Као млад асистент, умео сам да држим часове на Зиндан капији на Калемегдану. Али, синоћ је било хладно и био је мрак. Касно после подне.

Час се завршио. Остајемо Бакић, неки студенти и ја. Фотографије не смем да приложим, нисам питао студенте за дозволу. Долази професор Огњен Радоњић, са свог часа. Он ми је шеф. На располагању ми је за све, у границама закона и академских узанси. Али, не треба ми као шеф. Треба ми као Огњен, да ми да подршку. Дао ми ју је. Ни од њега ни од Бакића нисам ништа тражио, од обојице сам добио шта ми је требало.

Платили цех по пола, Јово и ја. Огњен отишао раније.

Сад, зашто су хтели да ме спрече да одржим час? Онај кирилук и други. (Бакић ми после каже да тај кирилук хоће да ми се извини. Не разумем. За шта? То није мој студент, зашто бих причао са њим. Човек ми је претио, у реду, може му се, аутономија универзитета га штити.) Али, зашто су хтели да ме спрече да држим час?

Зато што студентима који нису последњих месеци долазили на наставу нисам допустио да изађу на испит. Каква је то настава била? Уместо неколико десетина студената (овде се ради о обавезном течају), по троје, или четворо. Није било кворума за предавања. Људи су се бојали да долазе на факултет. Држана је консултативна настава.

По прописима, не смем да пустим на испит студенте који нису похађали наставу. Оне који се уопште нису појављивали. Настава је држана. Због чега ме нападају, и то не ти студенти, него кирилуци, уместо да евентуално нападају пропис?

Не разумем ништа, баш ништа. Написаћу у наслову да сам прс`о. То је реч из студентског жаргона. Значење јој разумем само приближно. Дакле, нисам то на п. Погоршала ми се коронарна болест. Али ако напишем да је егзацербирала нестабилна ангина пекторис, нико неће отворити текст, и овако, прилично досадан.

________________

Извор: Пешчаник

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: