ПРОСВЕТНИ ИНФОРМАТОР

Почетак » Вести » Жене у учионици, мушкарци у фотељи

Жене у учионици, мушкарци у фотељи

Шта је показало истраживањео наставницима у европским државама

У највећем броју европских земаља наставници у основним школама су углавном жене. Тај проценат се креће од 52 одсто у Турској, 68 одсто у Данској до чак 95 одсто у Чешкој, Италији, Литванији, Мађарској и Словенији. Ипак, заступљеност наставница у вишим средњим школама нагло опада, посебно у Чешкој, Немачкој, Аустрији, Финској, Шведској и Норвешкој.
srednjoskolciНајвећи пад бележи се на Малти, где заступљеност наставница пада са 85 одсто у основном образовању, на 43 у вишем средњем образовању. Очекивано, управу и руководство у средњим школама чине махом мушкарци, показују подаци из студије Еуридика о стању наставничке професије у земљама ЕУ, Исланду, Лихтенштајну, Норвешкој и Турској.

Кључни услов да би наставник напредовао до директора школе је петогодишње искуство у настави. Ипак, у многим државама руководиоци школа морају имати искуство у административном управљању или завршену обуку за директора. Посебни програми обуке за директоре постоје свуда, чак и у државама где оне нису предуслов за запослење. У току мандата директори су, као и наставници, обавезни да учествују у програмима континуираног професионалног развоја. У неким земљама као што су Француска и Пољска ови програми су услов за напредовање у каријери или повећање наставничке плате.

Занимљиво је да су многи европски наставници запослени на уговор, на одређено или на неодређено време, иако бројне земље нуде својим наставницима и статус државног службеника, мали број им поред тога омогућује посао на неодређено време као једину могућност. Није реткост да чак и врло искусни наставници раде по основу уговора на одређено време.

У већини европских држава минималне бруто плате наставника у основном и нижем средњем образовању су испод нивоа БДП по глави становника. У вишем средњем образовању чине око 90 одсто БДП-а. Општа тенденција је да земље са релативно ниским минималним платама у основном и нижем средњем образовању имају најниже законом загарантоване зараде и у вишем средњем образовању. Накнаде које се додају на основну плату могу у значајној мери да повећају зараду наставника, а најчешће се дају за учествовање у управљању школом или прековремени рад. У само половини земаља које су обухваћене истраживањем плаћају се накнаде за успешност у раду или резултате ученика.

Европски наставници на свим нивоима образовања раде најмање 35 од 40 сати недељно. Ипак, минималан број сати које морају да проведу у настави се разликује – од 12 сати недељно у основним школама у Бугарској и Хрватској до чак 36 сати на Исланду у предшколском образовању. У радно време, осим оног проведеног у настави, урачунава се број сати које наставник утроши за припремање наставе и оцењивање, као и време које проведе на састанцима у школи.

Каква је ситуација у Србији? Међународно истраживање наставе и учења ТАЛИС 2013 показало је да 66 одсто наставника у нашој држави женског пола. Просечна старост наставника у Србији је 43 године, 83 одсто има завршен факултет, у просеку ради 15 година у настави и предаје у одељењу са просечно 22 ђака. Стално запослење има 82 одсто наставника, као и пун фонд часова. Око 71 одсто је завршило неку обуку стручног усавршавања.

А типичан српски директор у просеку је седам година на тој функцији, са 15-годишњим искуством у настави. Ради у школи са 555 ђака и 45 наставника. Школама у Србији руководи 45 одсто мушкараца, просечне старости 49 година, 98 одсто има факултетско образовање, али је тек нешто мање од половине завршило обуку за школску администрацију и за руководиоце. Чак 99 одсто наших директора не ради у настави, за разлику од колега у другим земљама, где 35 одсто носи у рукама дневник, осим што управља школом. Они су у предности и по томе што је велика већина завршила обуке за школску администрацију и руковођење.

Школовање за наставнички позив

Студенти из Европе који желе да се баве наставничком професијом студирају између 4 и 5 година. За рад у основним и нижим средњим школама потребна је диплома основних академских студија, а мастер за подучавање у вишим средњим школама. У Србији, међутим, диплома мастер студија је услов да неко уђе у учионицу.

___________

Извор: Ozonpress

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: