ПРОСВЕТНИ ИНФОРМАТОР

Почетак » Вести » Лошији студенти плаћају већу школарину

Лошији студенти плаћају већу школарину

Србија још утврђује како ће изгледати будући модел финансирања високог образовања, али је за сада извесно да ће држава посебно водити рачуна о најбољим студентима и да ће се трудити да се прошири круг оних којима ће високо образовање бити доступно. Такође, неће се укидати категорија буџетских студената, већ ће бити уведен линеарни модел – студенти ће процентуално учествовати у плаћању школарине у зависности од успеха током студија.

Министарство просвете формирало је четири групе које раде на новом закону о високом образовању. Једна од њих се бави и финансирањем, а како смо незванично сазнали на јучерашњем скупу одржаном у Палати Србија, наредних недеља стручњаци ће министру просвете предложити и прва решења.

Проф. др Зорана Лужанин, државни секретар Министарства просвете, истиче да ће и даље бити студената који неће плаћати школовање, док ће други плаћати само 10 одсто, а неки 90 одсто школарине. Како истиче, нови модел ће спречити оно што се сада дешава – да буџетски студент због 0,1 бода или мале разлике у просечној оцени изгуби смештај у дому, исхрану у мензи и слично.

Судећи по ономе што се чуло на првом скупу посвећеном новом моделу финансирања високог образовања, нека од решења биће налик онима која се у Хрватској примењују већ три године. То између осталог значи да ће Министарство просвете склапати уговор са сваким универзитетом, којим ће се обавезати да му обезбеди стабилно финансирање, без обзира на буџетске резове, уколико испуне циљеве на које се унапред обавежу: на пример, повећају број студената из најсиромашнијих слојева и академаца са инвалидитетом, повећају број студената у природним и техничким наукама, скрате време студирања и стопу одустајања од студија…

– Овакви уговори између универзитета и државе уобичајени су у земљама Европске уније – рекао је обраћајући се представницима универзитета, окупљеним у Палати Србија, проф. др Ханс Восенстајн са Универзитета Твенте у Холандији, наводећи примере из своје земље, Данске, Норвешке, Финске… Како је истакло неколико учесника из иностранства, такав модел је нека врста „шаргарепе” којом се универзитетима јасно ставља до знања да прилив државног новца директно зависи од остварених резултата.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: