ПРОСВЕТНИ ИНФОРМАТОР

Почетак » Вести » РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: СРЂАН ВЕРБИЋ

РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: СРЂАН ВЕРБИЋ

Најбоље би било да грађанско и веронаука буду један предмет

Школа није само низ неповезаних часова. Иницијатива за ревизију наставног плана изазвала је пажњу какву треба да има. Велика матура дефинитивно 2019. године

 SRDJAN VERBIC

Предлог министра просвете Срђана Вербића да се обавезни изборни предмети: веронаука и грађанско васпитање, сведу на четири уместо досадашњих 12 разреда епицентар је жестоких потреса у основном и средњем образовању и изазвао је лавину осуда: запрепашћење Цркве која одлучно одбија ту иницијативу – званичним саопштењем Светог архијерејског Синода министра просвете позива да поднесе оставку и закључује да је његов предлог „заправо отворени позив на идеолошку сегрегацију већине грађана Србије”.

Томе је претходила оштра реплика Грађанских иницијатива да је предлог о укидању веронауке и грађанског васпитања апсолутно неприхватљив. Просветни синдикати уверени су да Вербићева иницијатива долива уље на горући проблем технолошких вишкова и да је његова прича о растерећењу ученика убирање јефтиних политичких поена.

– Без обзира на непримерен тон неких реакција, морам да будем задовољан што је иницијатива за ревизију наставног плана изазвала пажњу какву и треба да има. Постојање предмета који ђаке раздвајају не по интересовању већ по верском опредељењу њихових родитеља јесте тема која се тиче свих грађана Србије и мора о њој да се дискутује. Много је горе да она буде табу тема о којој не сме да се прича – каже у интервјуу за „Политику” Срђан Вербић, министар просвете, науке и технолошког развоја.

Први предлози новог Закона о високом образовању могли су да буду амбициознији, рецимо да су можда превише конзервативни

Шта вас је подстакло да предложите да се веронаука и грађанско васпитање сведу на четири разреда?

Мој предлог је пре свега позив на преиспитивање улоге обавезних изборних предмета у нашим школама. Лично сматрам да би у овом тренутку најсмисленије решење било да се грађанско васпитање и веронаука сведу на четири разреда. Још боље би било да могу да се сведу на заједнички предмет који би се бавио толеранцијом, историјом религије, упознавањем других култура. Што пре треба да се уради комплетна ревизија наставних планова и програма који су преобимни. Предложио сам то на конститутивној седници Националног просветног савета (НПС), првој после девет месеци, где смо имали прилику да видимо колико нам недостају конструктивне акције савета. Њихова најважнија улога сада је промена програма и планова наставе. Ту тему смо занемаривали годинама, размишљајући искључиво о томе колико ће ко имати часова. То мора да се осмисли боље и коначно буде усмерено на то шта су жељени циљеви и исходи образовања, а не колико ко има часова и како се зову предмети.

Сеча предмета изазваће даље потресе и хаос у школама, процењују просветни синдикати…

Они су ту да бране своје чланове и број часова, а на министру је да размишља о томе шта је добро за ђаке, за образовни систем. Евидентно је да су ђаци преоптерећени, имају превише часова. Било би изузетно корисно када би више времена проводили у библиотеци, друштвено корисном раду, заједничким активностима усмереним ка развијању тимског духа, ваннаставним активностима.

Ако укинете предмет да ли сте тиме укинули и људе?

Неко би изгубио фонд часова, то је јасно, али напомињем – ми треба да развијемо и ваннаставне активности које су замрле. Није школа само низ неповезаних часова.

У свакој промени наставног плана појављују се нови технолошки вишкови, без тога не може. Морамо да пођемо од тога шта желимо да урадимо с образовањем, секундарно је питање ко постаје вишак, а коме се отвара могућност запослења. Паралелно с променом плана и програма мора да иде и отварање могућности наставницима да се додатном едукацијом оспособе за предавање више од једног предмета.

Колико наставника сада предаје обавезне изборне предмете?

Око 3.000.

А на чијем су платном списку?

Министарства просвете. Веронаука је једини предмет чији програм не доноси НПС. Министарство се с тим програмом саглашава, не бира вероучитеље, али их плаћа.

Да ли заиста мислите да је увођењем веронауке и грађанског у школе уведена и сегрегација?

Да. Сваки пут када поделимо одељење, и то по критеријуму чији су родитељи верници, а чији нису, дакле то чак нема везе ни са ђацима, на неки начин етикетирамо децу која почињу да се разилазе, што не смемо да дозволимо.

Зашто се као вид спречавања сегрегације не врате униформе у школе?

Када би постојала озбиљна иницијатива родитеља и наставника министарство не би имало ништа против да се врате школске униформе.

Зна ли просветна власт колико има запослених у просвети?

То може да зна свако ко је довољно информатички писмен да оде на сајт министарства и у отвореним подацима види колико има школа, где се налазе, који је број телефона, колико људи ради…

У августу, кад је требало да се пребројавају вишкови, било је 100.500 запослених у просвети, с најавом доделе једнократне помоћи у октобру било је 108.000 просветара, па 110.000. Последњи податак је 141.000 запослених.

Када кажемо 100.500 мислимо на број ефективних људи, односно колико се исплаћује пуних плата. Запослених има више, јер немају сви пун фонд часова. Кад је исплаћивана помоћ говорили смо и о запосленима у предшколским установама и у домовима ученика и студената. Последња бројка 141.000 укључује и запослене у високом образовању.

Шта ће бити с вишковима, социјални програм више се не помиње а требало је да буде окончан 31. децембра?

Иако је Закон о максималном броју запослених у јавним службама донет пре три месеца, тек пре три недеље донет је акт којим се прописује максималан број запослених, да смо га раније имали тај социјални програм могао је да буде спроведен у свим школама, факултетима, министарствима. Коначно ћемо то моћи да спроведемо у целом јавном сектору.

Школама је потребан 12.571 наставник, вишак је 3.222. Наизглед, то је нелогично.

Није нелогично, на место биолога може да дође само биолог, замена мора да буде стручна. Без обзира на то што у некој школи постоји потреба за пет математичара, ако имамо три нераспоређена хемичара, они неће моћи да попуне те празне позиције.

Шта ће бити са 16.300 људи који раде на одређено? Забрана запошљавања је на снази.

Људи који у просвети раде на одређено су потребни школама. Док не буду запослени за стално обнављаће уговоре на одређено уколико за њиховим ангажовањем буде постојала потреба.

Требало је да школе преузму наставнике с непуним фондом часова, проблем наводноправе директори – колико их је за то сносило одговорност?

Обим неправилности које смо уочили је прилично мали, позитивно смо изненађени начином на који су директори то спровели. Има неправилности. Инспекција обилази школе, на које су нам, пре свега, синдикати указали. До сада смо за једну школу утврдили да је било озбиљних пропуста, и сигуран сам да ће директор бити смењен.

Само у Београду 156 директора крши закон, подаци су синдиката.

Такав податак нисам видео у налазима инспекција, а сви расположиви капацитети просветне инспекције су свакодневно на терену.

Инспектори посете најављују директорима?

Није пресудно да ли се инспектори најављују, ако су директори направили прекршај то ће се видети.

Кад ће коначно заживети велика матура?

Велике матуре дефинитивно ће бити 2019. године. У прављењу самог програма матурског испита кључна је улога факултета. Досадашњи пријемни испити морају да се трансформишу у јединствени испит за све који су завршили средње школе. Матурски испит за крај средњег образовања и упис на факултете биће урађен по стандардима једнаким за све у целој земљи.

Хоће ли увођење велике матуре решити проблем уписне политике на факултетима?

Проблем уписне политике на факултетима тиче се односа снага, ко колико добро лобира за одређени студијски програм. То се не решава грубом силом тако што пропише министарство. Уписна политика мораће да буде много транспарентнија, да се зна колико кошта који студијски програм, шта тачно нуди, да буде израженија саветодавна улога која ће олакшати матурантима да изаберу студије. Тада ћемо моћи да распишемо конкурс на основу кога ће се добијати студијска места која се финансирају из буџета. То ће онда значити да је регулисана уписна политика.

Смишља се нови модел финансирања факултета.

Финансирање факултета је најважније питање којим се баве радне групе које раде на изради новог закона о високом образовању. У овом тренутку имамо их пет и чине их углавном декани, високи представници факултета, студенти, и баве се темама финансирања, организације, управљања, акредитације…

Да ли су радне групе поднеле прве предлоге и какве?

Радне групе су поднеле неке предлоге и с тим људима ових дана требало би да о томе дискутујемо. Предлози су могли да буду амбициознији, рецимо да су можда превише конзервативни, али нису они коначни, наставићемо да радимо на томе.

Шта је у образовању урађено откако сте министар?

На пример, центар за признавање страних високошколских диплома. Законом о уџбеницима створили смо услове да се уреди тржиште уџбеника и смањи корупција, први пут је заживео јавни информациони систем као извор релевантних података, који укључује и дуго очекивани репозиторијум докторских дисертација.

Шта нисте урадили?

Сматрам да је било веома важно, а нисмо урадили платне разреде.


Извор: Политика

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: