ПРОСВЕТНИ ИНФОРМАТОР

Почетак » Вести » Због чега је спољашње вредновање важно?

Због чега је спољашње вредновање важно?

Подстакнути различитим интерпретацијама процеса спољашњег вредновања рада установа („екстерне евалуације“) и бројним питањима које су саветници Министарства добили у вези са овим процесом, као и манипулацијама у јавности по питању последица спољашњег вредновања и самог тока, достављамо вам објашњења кроз питања и одговоре како бисмо наставницима, ученицима, родитељима и читавој локалној заједници приближили овај процес који често прате заблуде о „последицама“, „санкцијама“, и другим нежељеним ефектима, при чему се занемарују позитивни ефекти на будући рад школе која је добила повратну информацију о квалитету рада, као и законска обавеза установе да овај процес омогући ради добијања повратне информације не само за установу већ и за систем уопште, па и планирање његовог унапређења.

Зашто се спроводи спољашње вредновање?

Спољашње вредновање се спроводи ради унапређивања рада образовно-васпитних установа и оно представља један од механизама обезбеђења квалитета. Процес спољашњег вредновања треба да подстакне школу на бољи рад. Како би се унапредио квалитет неопходно је створити јасну слику стања и идентификовати места на којима треба интервенисати. Сви савремени образовни системи (па и сви системи уопште) почивају на процедурама контроле квалитета. Извештај о поступку вредновања школа у Европи доступан је на овом линку.

Постојање стандарда квалитета обезбеђује право свим ученицима на добро и квалитетно образовање без обзира где се школују. Они треба да обезбеде у што већој мери исти квалитет наставе и ученичких постигнућа и тако омогуће ученицима једнаке шансе у образовању.

Пресек вредновања у Републици Србији у првом, двогодишњем периоду доступан је на овом линку.

Шта је предмет спољашњег вредновања (екстерне евалуације)?

У току тог процеса вреднују се сви аспекти рада школе. Тридесет стандарда квалитета рада се мере на скали од 1 до 4. Стандарди се односе на наставу и учење у школи, постигнућа ученика, подршку, сарадњу и атмосферу, руковођење… Доступни су овде.

Како се спроводи спољашње вредновање?

Спољашње вредновање се увек благовремено најављује школама. Припрема тима обухвата: увид у документацију школе (извештаје о раду, планове рада, развојни план) и сајт школе. Посета школи траје од 2 до 3 дана што зависи од величине школе. Тада се посете часови најмање 40% наставника и разговара са свим релевантним учесницима образовно-васпитног процеса (ученици, наставници, родитељи, руководство). Често се користе и анкете као један од извора доказа.

Сви закључци се изводе на основу укрштања доказа из различитих извора као и усаглашавања свих чланова тима.

Школа у одређеном року добија извештај са оценама за све стандарде и такозваном сумарном (закључном) оценом.

Овај поступак је веома сличан оцењивању ученика. Промена парадигме да се у образовању оцењују не само ученици него и школе (али не и поједини запослени) је значајан преокрет за развој образовног система.

Како се могу употребити резултати екстерне евалуације?

На нивоу система овај процес омогућава објективну слику квалитета рада школа. Она чини основу за доношење одлука у образовању.

Саме школе могу користити ове резултате као основу за планирање рада и развоја школе. После евалуације, све школе доносе план за унапређивање слабих страна. Применом јединствених критеријума постиже се објективност у процени остварености стандарда квалитета и школа добија јасну слику својих јаких и слабих страна. Такође школе имају могућност да упореде резултате добијене у процесу самовредновања и тако објективно сагледају своје стање. Оцена стања треба да буде полазиште за активности које воде ка унапређењу квалитета. У процес вредновања укључени су сви актери из живота и рада школе: ученици, наставници, родитељи, руководство, запослени. Њихови увиди и процене уважавају се у процесу и утичу на сагледавање квалитета. Резултати добијени у овом процесу су транспарентни и информативни за родитеље и ученике и треба да подстакну њихово укључивање у подизање квалитета рада школа. Школе у којима су идентификоване добре праксе, треба да имају кључну улогу у процесу хоризонталног учења и буду „критички пријатељи“ у оснаживању школа у којима су идентификоване слабости.

Каква су досадашња искуства?

Следеће школске године се завршава први петогодишњи циклус екстерне евалуације школа у Србији. Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања ће са Министарством просвете, науке и технолошког развоја и свим заинтересованим учесницима, употребити резултате и повратне информације, приступити евентуалној доради стандарда квалитета и започети нови циклус.

Да ли је учешће у вредновању обавезно и да ли наставник мора да преда све припреме?

Омогућавање спољашњег вредновања рада установа законска је обавеза запослених у установи. Спроводе га просветни саветници који су прошли обуку и саветници Завода за вредновање квалитета рада установа. У припремној фази се обавља преглед документације (не нужно одштампане, већ је могуће предати је и у електронском облику, и не припреме свих часова у току године, већ само оних часова који се посећују). На овај начин се тим добро информише. Све остале активности спољашњег вредновања су практично посматрање наставе и ваннаставних активности и разговори са свим актерима у школи.

Како се вреднује настава и учење?

На настави се не прати колико наставник зна садржаје предмета који предаје, (због тога није нужно да просветни саветник буде стручњак за предмет који прати) него да ли су ученици стекли знања на том часу. Практично је саветник у позицији ученика, зато је потребна припрема за час, да би се видело шта је циљ и какву је образовну промену наставник предвидео да оствари.

Пошто се у спољашњем вредновању посматра настава барем 40% наставника школе, онда се оцена доноси на основу свих часова који су посећени. Школа добије оцену а наставник информацију о квалитету свог часа. Наставник не добија оцену већ само повратну информацију и савет.

Уколико је рад неког наставника такав да нису испуњени стандарди, онда се управи школе скреће пажња да инструктивно-педагошким увидом и надзором планирају рад са тим наставником, да му се обезбеди стручно усавршавање у области где има слабе компетенције, да посећује наставу колега… Уколико то не би уродило плодом онда постоје други облици стручно-педагошког надзора – појединачни надзор када би се у стручно-педагошки надзор укључио и саветник – спољни сарадник који је из струке или просветни саветник одговарајућег иницијалног образовања. За слабији квалитет показаног у порцесу вредновања не сносе се снакције већ се само добија повратна информација и инструкцију за побољшање!

Која су досадашња искуства спољашњег вредновања?

Јаке стране наших школа: безбедност ученика, превенција насиља, добра сарадња са родитељима, добра подршка ученицима, међуљудски односи.

Слабе стране наших школа: традиционална настава где је наставник „главни глумац“, мала активност ученика, мало формативног оцењивања, само тестирање и испитивање пар ученика на часу, мало стручног усавршавања на нивоу школе

Какве су добити од спољашњег вредновања?

За школу: Јасан увид у квалитет рада, потврда резултата самовредновања, јасан фокус за будући развој

За систем: могућ брз и тачан увид у тренутну ситуацију, могућност дефинисања јаких и слабих страна на основу објективног мерења и доношење одлука заснованих на анализи података.

Извор: МПНТР


Dobro dosli

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: