ПРОСВЕТНИ ИНФОРМАТОР

Почетак » Вести » Ви сте ПРОФЕСОРИ криви за распад овог друштва

Ви сте ПРОФЕСОРИ криви за распад овог друштва

Ајнштајн је рекао „Није интелект оно што чини човека великим, већ карактер“.

Међутим, ми и даље живимо у времену када се верује да човека великим не чини, ни карактер, ни интелект, већ звање. Звање које можете купити на универзитетској црној пијаци.

Говор професорке Драгићевић ме је подсетио на ту чињеницу и због тога хоћу да вам испричам једну причу.

Имам пријатеља још из детињства, нећу му помињати право име, него ћу га звати онако како га ми између себе зовемо, Зека.

Зека је након завршене основне школе уписао средњу машинску, МОЦ, доле у Раковици. Смер за аутомеханичара, трећи степен. Човек је од малих ногу обожавао аутомобиле и ништа га друго није занимало у животу.

Неколико година је млађи од мене, па сам још током његовог похађања средње школе имао обичај да дотерам ауто испред његове зграде, да „он то мало погледа“, јер се и без завршене средње школе прилично добро разумео у проблематику аутомеханике. У то време сам имао неког BMW-а којег сам половног пазарио за ситне паре у Немачкој, па је бављење тим BMW-ом било право освежење за његово мајсторско искуство, јер су се у нашем гету током деведесетих међу обичним светом углавном возили “кечеви”, “југићи” и “варџе”.

Тих година када је тек почињао са радом, док је још учио, Зека је другарима бесплатно мењао свећице, уље и тако те ситне ствари, које би сваки други мајстор пристојно наплатио. Свима је било добро, он је имао своју праксу, а ми бесплатно одржавање аутомобила.

Све се то у почетку, одвијало под ведрим небом, на разваљеном кошаркашком игралишту, тачно испред улаза у његову зграду, међутим, како је Зека почео да ради озбиљније поправке тако је почео од тога и да зарађује, па је још током школовања успео да изнајми једну гаражу у згради поред своје и у њој је почео да „отвара моторе“. Није био пунолетан, није имао возачку дозволу, али је разумео аутомобиле боље од 99% возача на свету.

Зека је из јако добре породице, па је и сам вредан, радан и поштен. Отац му је пензионисано војно лице. Био је у Крајини за време Олује и дубоко се разочарао у живот након Милошевићеве издаје 1995. године, па је некако изгубио веру и вољу да чини нешто од свог живота. Мајка која је била стуб породице је умрла средином деведесетих, па је Зека, иако најмлађи, преузео ту улогу на себе. Брат је након мајчине смрти потонуо у неки свој свет и тако је практично све пало на тог мог предузимљивог пријатеља.

У међувремену се иселио из те гараже у својој згради и направио пристојан сервис у околини Београда са којим је почео лепо да зарађује.

Гадне су биле те „деведесете“ за све и сваког, нарочито за неког ко је покушавао да ради нешто нормално и поштено. Моја и његова генерација је полако посустајала, један по један, су одустајали од „правих вредности“ и тражили лакши пут, али Зека ни једног тренука није кренуо ниједном странпутицом од понуђених.

Иако је наша родна Бањица нека врста гета, гета који има своју аутомафију, додуше, не тако успешну као рецимо Шабац или Сурчин, Зека никада није имао везе са њом. Једноставно, иако се сви ми мање више познајемо из краја, одрасли смо заједно са људима који су отишли том странпутицом, он чак није желео ни да седне у неки од тих аутомобила, а камоли да ради нешто више од тога.

До краја деведесетих успео је да уштеди довољно новца и да купи овде на Бањици неки плац, на којем је неколико година касније сазидао огроман ауто-сервис.

У овом делу града то је највећи сервис тог типа. Наравно, ништа преко ноћи, већ, део по део, метар по метар, машину по машину.

Сада има 35 година. Ожењен је и има децу. Вози најновији Ауди, има десетак запослених и огроман сервис опремљен најмодернијом опремом. Све, ама баш све је урадио поштено својим рукама. Од прве замене свећица, до постављања плочица у сервису. Кад год потражим оправдање у друштву у којем живимо за неки свој неуспех, сетим се њега и обавезно прогутам кнедлу. Он је ваљда тај изузетак који чини правило.

Међутим није ПРОФЕСОР!

Са друге стране, дугогодишње искуство и јебавање по различитим медијским редакцијама ме је научило да су новинари са завршеним новинарством на државном ФПН-у потпуно неуоптребљиви. Да су сужени, преплашени, преопширни у изразу, детаљни без могућности да склопе целу слику, неспособни да стичу нова знања. То искуство ме је научило да као уредник више имам користи од једног свршеног студента ФМК-а него од пет новинара са ФПН-а, јер је тај један жељан знања, а не звања.

Нису ФПН-овци изузетак, са Правног излазе свршени правници који не знају да напишу тужбу, дипломирани економисти не знају шта је потребно да се региструје фирма. Свеже дипломирани психолози имају потребу за озбиљном психотерапијом.

Колико је професионални квалитет српских студената забрињавајућ говори и ситуација од јуче. Директор у једној великој домаћој медијској кући, мало пре поноћи ме зове и пита, да ли познајем неког доброг маркетинг стручњака. Три месеца са три огласа не могу да нађу одговарајућег човека. Каже већ очајан „Да ли ти верујеш да од 15 људи колико је било на разговору само троје зна који „browser“ користи кад „сурфује“ по интернету, а сви су дипломирали на неком факултету. Еј, не знају којим браузером иду на интернет човече.“

Непознавање рада на рачунару се сматра функционалном неписменошћу у 21. веку.

Српски факултети су каљуга нашег друштва у коју не сме да се дира, јер су тамо, побогу интелектуалци, професори, крем де ла крем наше интелектуалне елите. Елите у друштву које је поражено на свим пољима, које бедно и духовно и материјално. Српски факултети су углавном извор корупције, разних злоупотреба, екстремног национализма, проституције, непотизма и уопште негативне селекције. Студенти излазе са дипломом са којом не знају шта ће, без знања о најосновнијим стварима из области за коју су се школовали.

Било би јако лепо да разумете да ово друштво нису упропастили аутомеханичари, фризери и старлете ПРОФЕСОРКО Драгићевић, него правници, као што је био Милошевић на пример, или доктори наука као што су Коштуница, Шешељ, дипломирани економисти попут Мирослава Мишковића, Боже Ђелића, Аце Влаховића, Мирка Марјановића, доктори политикологије попут Жарка Обрадовића, професори попут Мирјане Марковић, психолози попут Тадића, инжињери попут Ђиласа, клинички псхијатри попут Радована Караџића…

Нису старлете и менаџери рекли „Сви Срби у једној држави“, него најшколованији међу нама, разни ПРОФЕСОРИ, доктори наука и слични.

Ви сте ти, којој је био посао да научи ову нацију да разликује „Јер или Је л“, не ја, не, Зека, не, Сораја, него Ви и Ваше колеге. Ви имате јебарнике по факултетима, ви дајете кадрове за највише државне позиције. ВИ ПРОФЕСОРИ сте направили приватне факултете и на њима предајете за велике паре. На шта се ви заправо жалите? На то, што је просечној средњошколки у Србији лакше да се јебе са неком “лобањом” у сепареу “Џимиса” него да научи да се “не могу” пише одвојено. Ко је крив за то?

Ви ПРОФЕСОРИ сте ти који је требало да оспособите ово друштво за 21. век, а ви нисте разумели време и место у којем живите, ни пре тридесет, ни пре двадесет, ни пре пет година, а богами ни данас га не разумете.

Немојте бити тако арогантни, јер се ти менаџерчићи, старлете које презирете, само, како знају и умеју, боре за ваздух у друштву у којем су управо ПРОФЕСОРИ заказали, јер их нису научили никаквој употребљивој вештини у 21. веку.

Зека који је све своје у животу поштено сам стекао и направио, који не сме себи да дозволи да лоше поправи лежај на полуосовини јер неко може да страда због тога, који плаћа порезе, даџбине, државне рекете, сваки дан већ двадесет година држи људске животе у рукама, скроман је и нормалан.

Ви сте госпођо Драгићевић професор на Филолошком факултету у Београду, имамо најнеписменију нацију у Европи, а Ви сте надобудни као да сте у најмању руку професор на Оксфорду.

П.С. Ово није само питање професорке Драгићевић, ово је ствар сталног притиска и омаловажавања, који трпи остатак друштва од дела те домаће „интелектуалне елите“ која своје грешке приписује народу.

Аутор: Милан Кампонески   Извор: amitzdulniker.com


Pronadjite nas na FB

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: