Некако се у читавој овој причи, која ми је била тааако досадна док ми дете није постало школарац, осећам дебело превареном и слабом.
Пре посла свратим до књижаре која продаје старе уџбенике. Понесем ћеркине књиге из петог разреда. Две неотпаковане. Уђем. Човек ме сажаљиво погледа. Каже, то за ову годину углавном не важи, али хајде да погледам. Узме из кесе 10 уџбеника, радне свеске нисам понела, издвоји две, да ми 400 динара.
– Остатак ставите тамо на гомилу. То иде у рециклажу – каже.
ОК, иде у рециклажу.
Однесем кесу на повелику гомилу и мислим се: “Још су ми две рате остале за књиге за шести, а већ их видим на овој гомили!”
Књиге за шести разред су 14 и кусур хиљада. Кусур није као битан. Узели смо комплет јер смо на послу од јутра до сутра па да немамо још и додатни стрес око јурења уџбеника током лета. Тако смо се правдали.
Знам, нико нас није за уши чупао да узмемо нове књиге, али старе, оне од старије генерације не можемо, јер као више не важе.
А знам прошле године, моја сестра из подрума извуче физику за осми разред од њене старије ћерке, која сада студира у Грацу, љуби је тетка. Упоредимо је са новом књигом њене млађе ћерке. Корице различите, аутори исти, текст исти, има више слика…
Још сам тада помислила како ће моје дете следеће године добити половне уџбенике. И није добила.
Опет смо купили нове.
Некако се у читавој овој причи, која ми је била тааако досадна док ми дете није постало школарац, осећам дебело превареном и слабом.
Преварена сам зато што нам по ко зна који пут пакују маглу, а слаба зато што немам херца да кажем, е сада је доста, не купујем нове књиге макар због тога имала кеца.
Само још да платим ове две рате за шети, а у седмом…
Стварно… купити их нећу!
Осим, ако Ромул и Рем више немају везе са Римом, ако је промењен Пи број, ако имамо нови периодни систем, ако…
Али родитељи ћуте, углавном.
А колико је вама остало рата?
Извор: Жена
