ПРОСВЕТНИ ИНФОРМАТОР

Почетак » Вести » НПС о гимназијама за даровите и о фонду часова

НПС о гимназијама за даровите и о фонду часова

Пре­ла­зно реше­ње за елит­не шко­ле

Иако зва­нич­но раде по пла­но­ви­ма и про­гра­ми­ма из 1995. и 1997. годи­не, који су у међу­вре­ме­ну само незнатнo изме­ње­ни, гим­на­зи­је за даро­ви­те – Фило­ло­шка, Мате­ма­тич­ка и Музич­ка шко­ла за мла­де тален­те у Ћупри­ји – тек сада су дошле на днев­ни ред над­ле­жних за пре­и­спи­ти­ва­ње, пет годи­на после оса­вре­ме­њи­ва­ња настав­них садр­жа­ја гим­на­зи­ја за редов­не ђаке. И тада, 2011, проме­не су изну­ђе­не и при­хва­ће­не само као пре­ла­зно реше­ње до рефор­ме која је послед­њих година одла­га­на у неко­ли­ко навра­та.

У ишче­ки­ва­њу пра­вих реформ­ских поте­за, на послед­њој сед­ни­ци Наци­о­нал­ног про­свет­ног саве­та пред­ста­вљен је пред­лог ино­ви­ра­них про­гра­ма за Фило­ло­шку и Мате­ма­тич­ку које је сачи­нио Завод за уна­пре­ђи­ва­ње обра­зо­ва­ња и вас­пи­та­ња у скла­ду са зако­ном, доку­мен­ти­ма и стан­дар­ди­ма за крај сред­њег обра­зо­ва­ња. У ЗУОВ су има­ли у виду и раз­вој тех­ни­ке и тех­но­ло­ги­је, важан за пред­ме­те из рачу­нар­ске обла­сти у Мате­ма­тич­кој гим­на­зи­ји, а у Фило­ло­шкој су уне­те нови­не везанo за изу­ча­ва­ње јези­ка које су већ спро­ве­де­не у основ­ној шко­ли и гим­на­зи­ја­ма.

– Оче­ку­је­мо да ће се 2017. или 2018. сви гим­на­зиј­ски про­гра­ми рефор­ми­са­ти и сма­тра­мо да је данас нео­п­ход­но да нај­та­лен­то­ва­ни­ји уче­ни­ци доби­ју добре про­гра­ме и да оно што већ раде у прак­си буде доку­мен­то­ва­но – пре­до­чи­ла је Гор­да­на Мија­то­вић, помоћ­ник дирек­то­ра ЗУОВ, уочи овог изда­ња „Про­свет­ног пре­гле­да”.

После сија­сет суге­сти­ја, при­ме­да­ба и комен­та­ра које су се одно­си­ле на књи­жев­ност, спа­ја­ње социо­ло­ги­је и пра­ва гра­ђа­на, исто­ри­ју, гео­гра­фи­ју и дру­ге пред­ме­те, дого­во­ре­но је да се упу­те на адресу ЗУОВ, а онда зајед­нич­ким радом са струч­ња­ци­ма Саве­та утвр­ди кон­цепт који не би требало да буде спо­ран кад сле­де­ћи пут дође пред чла­но­ве НПС.

Про­фе­сор Фило­зоф­ског факул­те­та у Бео­гра­ду Мла­ден Лазић побу­нио се про­тив иде­је о спа­ја­њу соци­о­ло­ги­је и пра­ва гра­ђа­на у један пред­мет, чиме се осло­ба­ђа један час за лине­ар­ну алге­бру у Мате­ма­тич­кој гим­на­зи­ји. Он је сма­трао да се тако соци­о­ло­ги­ја изјед­на­ча­ва са про­гра­мом у технич­ким шко­ла­ма, што је оце­нио као непри­ме­ре­но. По њего­вом мишље­њу, пред­лог за прекомпо­но­ва­ње садр­жа­ја је кон­фу­зан и нема везе ни са јед­ним ни са дру­гим пред­ме­том.

Чла­но­ви Саве­та су, међу­тим, гла­са­ли за „коег­зи­стен­ци­ју” соци­о­ло­ги­је и пра­ва гра­ђа­на, а дирек­тор Гим­на­зи­је „Змај Јова Јова­но­вић” Ради­во­је Стој­ко­вић је сма­трао да је лине­ра­ној алге­бри само враће­но оно што јој је деве­де­се­тих поли­тич­ком вољом оду­зе­то. На тај начин Мате­ма­тич­ка и гимна­зи­је са мате­ма­тич­ким оде­ље­њи­ма за тален­те доби­ја­ју осам мате­ма­тич­ких пред­ме­та у све чети­ри годи­не шко­ло­ва­ња.

Ни Боја­на Сте­ва­но­вић, пред­став­ни­ца Дру­штва исто­ри­ча­ра у НПС, није задо­вољ­на што се исто­ри­ја у Мате­ма­тич­кој гим­на­зи­ји тре­ти­ра као у струч­ним шко­ла­ма.

– Исто­ри­ја у Мате­ма­тич­кој гим­на­зи­ји се учи две годи­не, у првом раз­ре­ду, чак 16 тема који­ма се покри­ва пери­од од настан­ка чове­ка до 19. века, што је заи­ста немо­гу­ће изве­сти. Нај­ве­ћи про­бле­ми за настав­ни­ке исто­ри­је су пре­о­бим­ни циље­ви и зада­ци и огро­ман садр­жај за само 72 часа годишње, од чега је 48 потреб­но за ново гра­ди­во – каза­ла је Сте­ва­но­вић, уз напо­ме­ну да су јој коле­ге из Мате­ма­тич­ке гим­на­зи­је рекле да се сна­ла­зе тако што део гра­ди­ва пре­ба­цу­ју у дру­ги разред.

По њеним речи­ма, они се лоше осе­ћа­ју, јер не раде по настав­ном про­гра­му и кажу „да у сред­њим шко­ла­ма исто­ри­ја као да посто­ји само на папи­ру, јер у прак­си изо­ста­је оно што је про­пи­са­но”. Зато, по њеним речи­ма, садр­жај тре­ба да се релак­си­ра, како исто­ри­ча­ри „не би глу­ми­ли да причају о све­му што запра­во не сти­жу да спро­ве­ду”.

Нај­ви­ше при­ме­да­ба на про­грам за Фило­ло­шку гим­на­зи­ју одно­сио се на књи­жев­ност. Про­фе­сор Фило­ло­шког факул­те­та, Љиља­на Бајић, оце­ни­ла је да је пону­ђе­но реше­ње о кул­ту­ри изра­жа­ва­ња и језич­кој кул­ту­ри уоп­ште­но – а тре­ба је фор­си­ра­ти и поја­ча­ва­ти. Мате­ма­ти­чар, проф. др Михај­ло Вој­во­дић, опет, заме­рио је што је фонд часо­ва мате­ма­ти­ке у Фило­ло­шкој исти као у тро­го­ди­шњим занат­ским шко­ла­ма, док је про­фе­сор др Јули­ја­на Вучо, за про­ме­ну, похва­ли­ла ЗУОВ за део програ­ма у Фило­ло­шкој који се одно­си на стра­не јези­ке. – Про­грам је био заста­рео, четврт века стар, а сада је при­ла­го­ђен, ускла­ђен и укло­пљен у савре­ме­не тен­ден­ци­је.

На Саве­ту је поно­во, дру­ги пут уза­стоп­но, раз­ма­тра­на и ини­ци­ја­ти­ва Мини­стар­ства про­све­те о про­ме­ни ста­ту­са пред­ме­та Инфор­ма­ти­ка и тех­нич­ко обра­зо­ва­ње у основ­ним и сред­њим шко­ла­ма и поде­ли на два засеб­на пред­ме­та, која је, по речи­ма пред­сед­ни­ка НПС Алек­сан­дра Лип­ков­ског, иза­зва­ла бур­ну реак­ци­ју. На адре­су Саве­та сти­гло је више од 30 допи­са, про­тест­них, али и оних који су ту иде­ју подр­жа­ва­ли. За реви­зи­ју су они који кажу да је та потре­ба дуго при­сут­на јер се инфор­ма­тич­ки садр­жа­ји нај­бр­же мења­ју, а настав­ни пла­но­ви и про­гра­ми не могу да их пра­те, те да је нео­п­хо­дан дру­га­чи­ји начин одр­жа­ва­ња наста­ве. Тех­нич­ко обра­зо­ва­ње је важно, јер то зна­ње ђаци ниг­де не могу да стек­ну…

Поде­ла на два пред­ме­та, међу­тим, собом повла­чи пове­ћа­ње бро­ја часо­ва. Под­се­ћа­ња ради, министар про­све­те је још про­шле годи­не тра­жио да се број часо­ва у сед­мом и осмом основ­не ускла­ди са зако­ном, који дозво­ља­ва мак­си­мум 25 часо­ва недељ­но, а сед­ма­ци и осма­ци има­ју 31!

Проф. Лип­ков­ски реше­ње је видео у про­ме­ни чла­на Зако­на о основ­ној шко­ли и пове­ћа­њу фон­да часо­ва на више од 25. Њего­ву оце­ну да наши ђаци има­ју нај­ма­ње часо­ва недељ­но у Евро­пи, поткре­пи­ла је Јули­ја­на Вучо, поре­ђе­њем опте­ре­ће­но­сти ђака сед­мог и осмог раз­ре­да у Срби­ји, Фран­цу­ској, Руси­ји, Ита­ли­ји и Немач­кој. По тој ана­ли­зи у свим земља­ма број часо­ва не само да је већи него код нас, већ они и дуже тра­ју.

У Срби­ји час тра­је 45 мину­та, фонд је 25 часо­ва, у Фран­цу­ској је час 10 мину­та дужи, а фонд за два број­ни­ји. Руси­ја са истом мину­та­жом има 32 часа недељ­но, у Немач­кој је однос 30 часо­ва седмично пута 55 мину­та, а у Ита­ли­ји је то 36 или 40 часо­ва пута 55 или 65 мину­та… Међу­тим, Вучо није наве­ла ни коли­ко у тим зема­ља­ма тра­је основ­но обра­зо­ва­ње и шта је све обу­хва­ће­но фон­дом часо­ва. У 25 часо­ва недељ­но у Срби­ји, на при­мер, нису ура­чу­на­ти оба­ве­зни избор­ни и факул­та­тив­ни пред­ме­ти, допун­ска и додат­на наста­ва…

Извор: Просветни преглед


follow us facebook

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: