ПРОСВЕТНИ ИНФОРМАТОР

Почетак » Корисни текстови

Category Archives: Корисни текстови

Услови коришћења

Creative Commons лиценца
Ово дело под називом Просветни информатор, чији је аутор Информатива портал лиценцирано је под условима лиценце Creative Commons Ауторство-Некомерцијално-Делити под истим условима 3.0 Србија .

Прича о две јабуке: Сваки родитељ треба ово да покаже свом детету!

Један учитељ је на веома једноставном примеру објаснио својим ученицима какве последице има малтретирање међу вршњацима. (више…)

Advertisements

Где ми живимо?

У земљи у којој је битније бити богат него бити начитан; у земљи у којој је битније колико месечно зарађујете од тога коју сте школу завршили; у земљи у којој вас кроз основну школу малтретирају разни професори, а кад дођете у средњу школу, кажу вам како није обавезна – а то је застарео систем плашења, који више ни на кога не делује (све одвојено). Кад почнете да студирате (ако имате срећу да платите школарину), неки професори имају сопствене критеријуме – ако им се не свиђате, полагаћете испит и по неколико година. Зато! У земљи у којој се студенти државних и приватних факултета не воле, јер на већини приватних факултета можете без много стреса да дипломирате и  постанете неки мр / др (нема тачака; прво и последње слово ових речи служе за скраћеницу, нема разлога за тачку); у земљи у којој правда одавно спава, а упорност се сматра за лудост – људи живе, раде и смеју се. (више…)

10 ствари које сваки наставник мора да зна о деци која су преживела трауму

Тугу је лако препознати, али што се трауме тиче, ситуација је знатно сложенија јер су симптоми често замаскирани и личе на неке друге проблеме: фрустрацију, бес, проблеме са концентрацијом или радом у групи, па се овој деци често дају погрешне дијагнозе.

učenica

Учење и уклапање у школску средину је тешко за децу која су доживела трауму, али када наставник утврди да је узрок проблема преживљена траума, он може да прилагоди свој приступ детету и на тај начин му помогне да савлада градиво. Ево 10 конкретних ствари које морате имати на уму уколико у својој учиници имате такво дете. (више…)

Лако је бити школован, тешко је бити ОБРАЗОВАН!

Нисмо свесни чињенице да то што се не образујемо значи да постајемо безоблична маса без сопственог мишљења, а таквима је најлакше манипулисати.

Школованост се стиче бубањем и упорношћу, образовање се стиче непрестаним ширењем видика, радозналошћу и жељом да од себе направиш свестрану, квалитетну особу. Велики је проблем то што данашња омладина не чита. Скоро никако. То су људи на којима је будућност, који ће сутра управљати државом, лечити људе, градити мостове, учити нашу децу! (више…)

Облици остваривања педагошко-инструктивне функције директора

У реализацији педагошко-инструктивне функције углавном се могу користити индивидуални и групни облик саветодавног рада.

Индивидуални облик. Ово је најдоминантнији облик указивања педагошко-инструктивне помоћи наставницима. Примењује се на свим битним етапама извођења васпитно-образовног рада – у припремној, оперативној и верификативној.

a) Припремна етапа. Свака делатност, па и педагошка, нужно пролази кроз етапе припремања и извођења, кроз оперативну и верификативну фазу. У сложенијим врстама рада припремна етапа игра значајнију улогу. То се односи и на васпитно-образовни рад који спада у категорију веома сложених послова. (више…)

Колико родитеља би данас написало овакво писмо учитељу?

Прочитајте писмо које је Абрахам Линколн написао учитељу свог сина.

LinkolnДанас мој мали син креће у школу – и све ће му онде неко време бити страно и ново и зато бих молио да будете нежни према њему. Он креће у пустоловину која га може одвести преко континената у авантуру коју ће вероватно пратити ратови, трагедија, патња. Такав ће живот захтевати веру, љубав и храброст.

Зато, драги учитељу, молим вас, ухватите га за руку и научите га ономе што мора знати. Научите га, али благо, ако можете. Научите га да на сваког непријатеља долази и један пријатељ. Мораће научити да нису сви људи праведни, ни искрени. Али научите га такође да на сваког лошег долази један херој, на сваког поквареног политичара један предани вођа. (више…)

Студенти питали професора зашто се никад није оженио, а његов одговор је лекција свима!

Студенти су запиткивали свог професора зашто никад није имао супругу.

– Ви сте тако мудри и искрени. Сви вас поштују, желе да вас опонашају и следе. Али ипак, све нас јако занима једна ствар, зашто се још увек нисте оженили?

Професор, затечен овим питањем, у почетку се снебивао, али убрзо је почео да се отвара. – Видите, ја сам увек тражио савршену жену – узвратио је.

– У том тражењу, пропутовао сам много земаља. Једном сам волео једну прелепу девојку. Била је невероватно, невероватно лепа. Ниједан мушкарац није могао да одоли њеној лепоти. Али нажалост, њена душа није имала такву лепоту, па смо се након извесног времена и разишли – наставио је професор.

– После тога сам срео још једну младу девојку. Она је била и лепа и паметна и образована. Али нажалост, карактери су нам били потпуно различити и морали смо прекинути нашу везу. Видео сам од тада много предивних жена, али ја сам још увек трагао за оном својом савршеном – збунио је студенте оваквим одговором.

– И шта се догодило, зар нисте никада срели такву? – упитали су га поново.

– Јесам. Срео сам је! Једног дана појавила се баш таква: савршена жена – паметна, лепа, очаравајућа, продуховљена, елегантна, добра…простим речима савршенство – рекао је професор.

– И тада сте се оженили?! – одушевљено и нестрпљиво упиташе студенти.

– Не! На моје велико разочарење, испоставило се да она тражи савршеног мушкарца. Многи траже савршенство код других, али не раде на свом савршенству – закључио је он.


Genijalna ideja jednog nastavnika

Suština ove istine je toliko genijalna, da ju je nemoguće preneti samo rečima. Mudra ideja nastavnika, koje je uspeo, ne samo naučiti đake iz poslednjih redova, nego je i pomogla deci da shvate neprocenljivu suštinu neophodnosti obrazovanja.

Nastavnik jedne škole rešio je predočiti svojim učenicima važnu životnu lekciju. Nije počeo sa dosadnim predavanjem, već je od časa napravio zanimljivu interaktivnu vežbu. Sve što je  koristio je u loptu zgužvani papir (za svakog učenika) i kanta za smeće, koja je bila postavljena u prednjem delu učionice.

Nakon toga izneo je zahteve:

„Zamislite da sada niste razred, nego stanovništvo naše zemlje. Kod svakog se pojavila šansa da se obogati. Ali, da biste prešli u visoko društvo, treba  dobaciti svoj izgužvani papir u kantu za smeće, ne ustajući sa svog mesta.“

Rezultati su bili naravno, predvidivi. Većina učenika iz prednjih redova je pogodilo u kantu, a poslednji redovi nisu mogli da se nose sa ovim zadatkom.

Nastavnik je to objasnio ovako:

„Čim se bliže nalazite svom cilju, time su veće vaše šanse za njegovo ostvarenje. To se naziva privelegija, koju treba umeti iskoristiti. Kada se nalazite dalje od željenog, počinjete da tražite izgovore, krivite druge u dobijanju nejednakih uslova, vidite puno prepreka. Ali, taj koji je prvobitno bio bliže, lako može da se fokusira na ispunjenje zadataka, ne razmišljajući ni o čemu nebitnom, čak i o svojoj privelegiji. Tako to funkcioniše. Privilegija može dati jasnu predstavu o budućnosti, o sadašnjosti. Ona zaokuplja i odvraća pažnju onih, koji su iza nas, ali pokušava da dostigne isti cilj. U stvari, ljudi koji uživaju privilegiju, postaju preprekom za one koji je nikad nisu uživali.“

I sve dok nastavnik nije završio izlaganje, deca su u nedoumici pokušavala da razumeju iznesenu teoriju.

On je mudro zaključio:

„U stvari, važno je shvatiti da  sada svako od vas poseduje tu hvaljenu privilegiju koja pomaže da postanete bolji i uspešniji. Ona se zove – OBRAZOVANJE. Uradite sada sve moguće, da u budućnosti vešto koristite njene plodove, za postizanje svega što želite, spretno  i brzo obilazeći onog  koji je odlučio da ostane u zadnjim redovima, koji traži izgovore i izgovara optužbe.“

Naravno, vaspitanje perspektivne dece na tome se ne završava, ali je važan kamen temeljac. Pomozite svom detetu da razume ovu istinu, ako želite, u budućnosti,  da ga vidite uspešnog.

Sačuvajte sebi, podelite sa prijateljima, i nemojte izgubiti ovu jednostavnu, ali genijalnu i pokretačku misao!

Предности и мане оцењивања заснованог на компетенцијама

Као и у случају других приступа оцењивању, развој оцењивања заснованог на компетенцијама праћен је преиспитивањем његових ефеката у пракси. На основу искуства примене оцењивања заснованог на компетенцијама могу се сагледати предности и недостаци ове врсте оцењивања.

tacno-netacno

Предности:

  1. Оцењивање засновано на компетенцијама захтева комплетну интеграцију знања, вештина и ставова у ситуацији из стварног живота, што га чини валиднијим од сваког другог мерења. Оцењивање није фокусирано само на оно шта ученици знају или могу да ураде, већ је његова интенција целокупан развој – оспособљеност за трансфер различитих вештина у реалан животни контекст.
  2. Већа валидност имплицира и већу мотивисаност ученика. Оцењивање засновано на компетенцијама на непосредан и конкретан начин показује ученику (не)могућности његовог учења. На тај начин ученик преузима активнију улогу у свом процесу развоја и напредовања, те је и његова одговорност за постизање резултата много већа.
  3. Хармонизован процес оцењивања заснованог на компетенцијама (у свакодневном раду са ученицима током трајања образовања и на самом крају), применом различитих метода, чини да се за њега више него за било који други систем оцењивања може рећи да је у функцији учења. Континуирано прикупљање информација о напретку и постигнућима ученика даје могућност наставнику да преиспитује своју праксу, креира процес учења на бази сарадње, подршке и пружања смерница. Тада ученик стиче сампоуздање у погледу својих могућности и свест о начинима на које најефикасније учи.
  4. Богатство метода оцењивања, њихова систематска употреба у праћењу развоја компетенција ученика, захтевана „екстерност” у процени – све су то одлике на основу којих можемо тврдити да су у великој мери испуњени захтеви у вези са објективношћу у процесу оцењивања. Идеал објективности је утопија, али гаранција квалитета у том смислу је, само и једино, добро успостављен и организован систем оцењивања заснованог на компетенцијама. Обученост оцењивача је један од кључних фактора јачања принципа објективности.

Недостаци:

  1. Ефикасно функционисање оцењивања заснованог на компетенцијама захтева одређене предуслове који укључују извесна материјална средства и одређене ресурсе:
  • Потребно је више времена за развој инструмената и из тог разлога је оцењивање засновано на компетенцијама скупље него развој и употреба других врста оцењивања.
  • Оцењивање засновано на компетенцијама захтева добро обучене (сертификоване) оцењиваче, а за то су потребни и време и новац.
  • Поред тога, за свако оцењивање засновано на компетенцијама, пожељна су најмање два независна оцењивача.
  1. За оцењивање засновано на компетенцијама неопходно је више сарадње и подршке од стране партнера, као што је нпр. привреда или локална заједница, како би могао да се користи „контекст стварног живота”. У одређеним системима стручног образовања, у којима постоји интензивна сарадња са послодавцима у реализацији наставе, овај аспект није проблематичан, али за наш систем овакав приступ и даље представља изазов.
  1. Концепт оцењивања заснованог на компетенцијама је веома сложен. Школе и наставници морају да реорганизују свој начин рада унутар и изван учионице. За то је потребан додатни напор.

Сагледавање предности и недостатака овог концепта могуће је и кроз призму примене у домаћој образовној пракси.

Наиме, увођење оцењивања заснованог на компетенцијама, пре свега у сумативној форми, кроз испите у огледним образовним профилима у Републици Србији било је праћено одређеним анализама. На основу истраживања која су спроведена, а односе се на различите аспекте примене овог концепта на завршним и матурским испитима у огледу, могу се издвојити најважнији закључци који иду, односно не иду у прилог примени овог приступа на „домаћем терену”.

Најважнији показатељ јесте исказано задовољство свих укључених у процес испита (наставници, ученици, послодавци – екстерни чланови комисија) променом у приступу оцењивању у односу на традиционални концепт испита у стручном образовању. Важно је истаћи да ученици сматрају да је оцењивање засновано на компетенцијама природније и сврсисходније од сваког другог, јер их ставља у ситуацију да примене своја знања и покажу шта умеју. Они такође показују самопоузданост и спремност за обављање послова на радном месту након овакве провере компетенција на крају процеса образовања. Наставници су става да се применом метода посматрања и инструмената попут образаца за оцењивање (чек листи) обезбеђује висок ниво објективности оцењивања. Екстерни чланови комисија процењују да задаци на испитима одговарају реалним радним процесима, а у највећој мери и конкретним ситуацијама из света рада.

Главне препреке примени концепта односе се на недостатак материјално-техничких услова и средстава за реализацију задатака, као и у недовољној обучености наставника за примену овог концепта и током реализације програма, у формативном оцењивању.

Обавезе школе у превенцији насиља

Шта каже домаће законодавство везано за насиље

 Устав Републике Србије (,,Сл. гласник РС”, бр. 98/06), јемчи равноправност жена и мушкараца и развија политику једнаких могућности (чл. 15.), забрањује непосредну и посредну дискриминацију на било којој основи (чл. 21. ст. 3.), гарантује право на једнаку судску заштиту (чл. 21.), правну помоћ (чл. 67.), право на рехабилитацију и накнаду материјалне или нематеријалне штете проузроковане незаконитим или неправилним радом државних или других органа (чл. 35.), правну заштиту свих основних људских права свим грађанима и грађанкама без дискриминације, укључујући и обраћање међународним институцијама с циљем заштите зајемчених права (чл. 22. ст 2.);

Кривични законик (,,Сл. гласник РС”, 85/2005, 88/2005 – испр. и 107/2005 – испр.), насиље у породици дефинише као кривично дело (чл. 194.) за које је предвиђена новчана казна или затвор до једне године, односно казна затвора од три месеца до три године у случају тежих облика овог кривичног дела; непоштовање изречених мера заштите од насиља у породици, предвиђених Породичним законом, санкционише се новчаном казном или затвором до три месеца; силовање у браку такође је санкционисано као кривично дело (чл. 178.);

Законик о кривичном поступку  гарантује посебну заштиту жртава, оштећених и сведока током кривичног поступка, посебно малолетних лица (чл. 101., 102., 109. и 292);

Породични закон (,,Сл. гласник РС”, бр. 18/2005), дефинише насиље у породици као „понашање којим један члан породице угрожава телесни интегритет, душевно здравље или спокојство другог члана породице” (чл. 197.), предвиђа мере заштите које је суд овлашћен да донесе у посебном поступку (чл. 198.), као и специјализована судска већа (чл. 203.);

Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица (,,Сл. гласник РС”, бр. 85/2005), садржи посебне одредбе о заштити малолетних лица која се у кривичном поступку појављују у својству оштећених;

Закон о програму заштите учесника у кривичном поступку (,,Сл. гласник РС”, бр. 85/2005), предвиђа мере за заштиту живота, здравља, физичког интегритета, слободе и имовине учесника у кривичном поступку.

У ЗАКОНУ О ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ (објављен у „Службеном гласнику Републике Србије”, који ће се  примењивати почев од школске 2013/2014. године) у члану 9. је дефинисано да лица која обављају образовно-васпитни рад и друга лица запослена у школи нарочито ће промовисати једнакост међу свим ученицима и активно се супротстављати свим врстама дискриминације и насиља. Посебни протокол за заштиту деце и ученика од насиља, злостављања и занемаривања у образовно-васпитним установама.

skola bez nasilja

ОБУКА ЗАПОСЛЕНИХ У УСТАНОВИ ЗА ПРИМЕНУ ПОСЕБНОГ ПРОТОКОЛА

Обука за примену Посебног протокола се спроводи са циљем унапређивања компетенција запослених у установама за адекватно разумевање појава насиља, планирања превентивних активности, поступање и вођење процеса заштите деце/ученика од насиља, злостављања и занемаривања. Свака установа је у обавези да формира Тим за заштиту деце/ученика од насиља. Чланове тима именује директор установе. Број чланова тима и састав зависе од специфичности установе. Чланови тима треба да показују високу професионалност у раду, добре комуникативне способности, као и да у својој личној и професионалној биографији немају елемената насилног понашања. Ради ефикасности рада тима, потребно је да сви у установи (запослени, деца/ученици и родитељи/старатељи) буду информисани о томе ко су чланови тима и да њихова имена буду истакнута на видном месту. Организација рада тима и време у коме су обавезни да предузимају мере треба да буду у складу са радним временом установе, тако да током радног времена установе неко од чланова тима буде на располагању.

Задаци чланова Тима за заштиту деце/ученика од насиља су да:

• учествују у обуци за заштиту деце и ученика од насиља, злостављања и занемаривања;

• информишу и пруже основну обуку за све запослене у установи са циљем стицања минимума знања и вештина неопходних за превенцију, препознавање, процену и реаговање на појаву насиља, злостављања и занемаривања деце/ученика;

• организују упознавање деце/ученика, родитеља/старатеља и локалне заједнице са Општим протоколом за заштиту деце од злостављања и занемаривањаи Посебним протоколом;

• координирају израду и реализацију програма заштите деце/ученика од насиља (превентивне и интервентне активности);

• организују консултације у установи и процењују нивое ризика за безбедност деце/ученика;

• прате и процењују ефекте предузетих мера у заштити детета/ученика;

• сарађују са релевантним установама;

• припремају план наступа установе пред јавношћу и медијима;

• организују евидентирање појава насиља;

• прикупљају документацију;

• извештавају стручна тела и органе управљања.

Образовно-васпитни систем је, по обухвату популације, један од највећих система у Републици Србији. У установама овог система (дечији вртићи, школе и домови ученика) налазе се готово сва деца, за коју треба, као основно, осигурати безбедне и оптималне услове за несметан боравак и рад, као и заштиту од свих облика насиља, злостављања и занемаривања. Сви облици насиља, злостављања, злоупотреба и занемаривања деце, којима се угрожава или нарушава физички, психички и морални интегритет личности детета, представљају повреду једног од основних права детета наведених у Конвенцији Уједињених нација о правима детета, а то је право на живот, опстанак и развој. Доношењем Закона о ратификацији Конвенције Уједињених нација о правима детета („Службени лист СФРЈ“ – додатак: Међународни уговори, број 15/90 и „Службени лист СРЈ“ – додатак: Међународни уговори, број 4/96 и 2/97) држава се обавезала да преузме мере за спречавање насиља у породици, институцијама и широј друштвеној средини и да обезбеди заштиту детета.

Одредбе Конвенције односе се на заштиту детета од:

• физичког и менталног насиља, злоупотребе и занемаривања (члан 19);

• свих облика сексуалног злостављања и искоришћавања (члан 34);

• отмице и трговине децом (члан 35);

• свих других облика искоришћавања (експлоатације) штетних по било који вид дететове добробити (члан 36);

• нехуманих и понижавајућих поступака и кажњавања (члан 37).

Конвенција, такође, обавезује државе потписнице да обезбеде мере подршке за физички и психички опоравак детета жртве насиља и његову социјалну реинтеграцију (члан 39).

Законом о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС“ бр. 62/03, 64/03, 58/04, 62/04, 79/05 и 101/05, у даљем тексту: Закон) дефинисано је да се права детета и ученика остварују у складу са потврђеним међународним уговорима, и да је установа дужна да обезбеди њихово остваривање (члан 95).

Националним планом акције за децу, стратешким документом, који је Влада Републике Србије усвојила фебруара 2004. године, дефинисана је општа политика земље према деци, за период до 2015. године. Један од специфичних циљева Националног плана акције за децу јесте успостављање сарадње између стручњака из свих сектора који директно или индиректно брину о деци (здравство, образовање, социјална заштита, полиција, правосуђе, невладине организације), као и формирање ефикасне, оперативне, међуресорне мреже за заштиту деце од злостављања, занемаривања и насиља. Ради реализације овог циља, израђен је Општи протокол за заштиту деце од злостављања и занемаривања (у даљем тексту: Општи протокол), који је Влада Републике Србије усвојила августа 2005. године. Националним планом акције за децу предвиђена је и израда посебних протокола поступања за поједине системе (образовање, здравство, социјална заштита, полиција, правосуђе) у случајевима насиља, злостављања и занемаривања, а у складу са основним принципима и смерницама из Општег протокола. Посебним протоколом уређују се интерни поступци унутар система и појединачних установа.

Посебним протоколом за заштиту деце и ученика од насиља, злостављања и занемаривања у образовно-васпитним установама (у даљем тексту: Посебни протокол) детаљније се разрађује интерни поступак у ситуацијама сумње или дешавања насиља, злостављања и занемаривања 1.Посебни протокол пружа и оквир за превентивне активности и води ка унапређењу стандарда за заштиту деце/ученика. Заштита запослених у образовно-васпитним установама регулисана је другим законским и подзаконским актима.

Посебни протокол је ОБАВЕЗУЈУЋИ за све који учествују у животу и раду образовно-васпитне установе, васпитно-образовне установе и домове ученика (у даљем тексту: установа) и намењен је деци, ученицима, васпитачима, наставницима, директорима, стручним сарадницима, помоћном и административном особљу, родитељима/старатељима и представницима локалне заједнице.На основу Посебног протокола, у складу са специфичностима рада, установа је у обавези да у Годишњем програму рада (члан 81. Закона) дефинише Програм заштите деце/ученика од насиља и да формира Тим за заштиту деце/ученика од насиља.

Функције и врсте оцењивања заснованог на компетенцијама

Оријентисаност на исходе учења, успостављена и у нашем систему образовања, довела је до фундаменталне промене у начину на који школе виде и размишљају о функцији и природи оцењивања. Основна идеја је да су оцењивање, настава и учење интегрисани процеси који једино у синергији могу довести до предвиђених ефеката. Оцењивање се све мање доживљава формалистички, као пуко додељивање оцена, већ као свакодневна активност која се користи да би се подржао процес учења.

dnevnik-skolski-2014-06

Постоји неколико могућих функција оцењивања заснованог на компетенцијама:

  1. дијагностичка,
  2. формативна и
  3. сумативна (финална).

Прва функција се односи на оцењивање које се обично спроводи на почетку процеса учења. Оваква врста иницијалног тестирања служи да се установе вештине, способности, интересовања, искуства, нивои постигнућа или потешкоће појединачног ученика или читавог одељења. На основу тога могуће је ефикасно планирати и организовати процес учења и индивидуализовати приступ учењу.

Друга функција може да се користи као показатељ напредовања ученика у току образовања. Наставник је усредсређен на то како ученик учи, прикупља информације о постигнућима и на основу њих модификује наставу и активности у које је ученик укључен.

У образовању оријентисаном на компетенције, наставник/ментор, на основу посматрања рада ученика или извођења задатака, утврђује до ког нивоа је ученик у могућности да прикаже неки концепт или сет знања, да изведе неку интегрисану групу вештина. Основна претпоставка за ефикасно праћење напредовања ученика јесте да и ученик разуме који исход треба да постигне и који су критеријуми успеха. Када наставник/ментор утврди где се ученик „налази“ у процесу учења, у могућности је да пружи одговарајућу повратну информацију, како би му помогао да достигне договорени циљ. Кроз овакву подршку у учењу млади човек се оснажује и преузима власништво над сопственим процесом учења. Поред тога, ова функција оцењивања може да нас информише о квалитету рада наставника, ефикасности метода које примењује, наставним материјалима али и о самом програму образовања.

Контекст у коме се формативно оцењивање такође може користити је ситуација када треба утврдити поседује ли ученик одређене предуслове, односно потребна знања, вештине или квалитет извођења компетенција за прелазак на следећи ниво образовања или следећи модул у оквиру програма за стицање квалификације. Разлог за употребу формативног оцењивања као предуслова је то што желимо да будемо сигурни у погледу могућег даљег успеха, или то што даље образовање или оцењивање захтевају одређени ниво квалитета.

Трећа функција се односи на мерење у крајњој фази: да би се утврдило да ли ученици постижу циљ у односу на компетенције које припадају њиховом профилу или квалификацији? Да ли су они компетентни извођачи? Сумативно оцењивање се користи како би се одлучило о додели дипломе која је валидна, призната у друштву.

Функције оцењивања заснованог на компетенцијама су, у ствари, исте као функције других врста и начина оцењивања. Нема специфичних функција за оцењивање засновано на компетенцијама у току образовања. Међутим, у стварним животним условима (изван образовања) појављује се још функција. Будући да је за оцењивање компетенција важан контекст рада, оно је своју примену нашло и у области управљања људским ресурсима, као и код процеса запошљавања и каријерног вођења. Особа је носилац одређених знања, вештина, ставова, особина, односно компетенција, као и одређених квалификација. У том случају процес оцењивања чине систематични методи сакупљања података под стандардизованим условима и доношење закључака који се односе на знање, квалификацију и потенцијал запосленог. На основу тога, пролазећи кроз процес оцењивања, особа остварује различита права, али преузима и различите одговорности.

На основу дефинисаних функција могуће је дефинисати две врсте оцењивања заснованог на компетенцијама: формативно и сумативно оцењивање.

Формативно и сумативно оцењивање су поступци који подразумевају систематско прикупљање информација или доказа који се односе на процес учења појединца.

Суштинска разлика између ове две врсте оцењивања лежи у тренутку када се спроводи оцењивање. Ако се оцењивање врши у одређеним тренуцима у току реализације програма, како би се прикупиле информације о напредовању ученика у односу на програмом прописане исходе учења и пружила одговарајућа повратна информација, тада је реч о формативном оцењивању. Сумативно оцењивање се врши по завршетку програма или неког његовог дела у оквиру кога су интегрисани исходи који доводе до компетенције (нпр. модул). Принципи оцењивања заснованог на компетенцијама и могућности у погледу метода примењиви су и у формативном и у сумативном оцењивању. За квалитет оцењивања заснованог на компетенцијама од непроцењиве је важности осигурати равнотежу између захтева континуираног (формативног) и сумативног оцењивања.

Формативно оцењивање је ефикасно само када се обавља у различитим контекстима, тј. када је ученику дата прилика да више пута покаже своје знање, вештине и ставове и када је тај процес пропраћен благовременим повратним информацијама. Оцена се онда формира на основу довољног броја информација и доказа (посматрање извођења, ученички продукти рада…). Када су ове претпоставке испуњене може се рећи да је оцењивање стварно у функцији учења.

Сумативно оцењивање је такође значајно јер се њиме обезбеђује доказ о стеченој квалификацији или компетенцији, доказ који уважавају послодавци и образовне институције. На основу резултата оцењивања могуће је доносити одлуке да ли су достигнути исходи, односно да ли је ученик компетентан или не, и у складу с тим му се издаје уверење или диплома. Такође, могу се доносити одлуке о давању (или ускраћивању) приступа на следећи ступањ образовања. Сумативно оцењивање у стручном образовању се у нашој земљи врши кроз систем националних испита, и то: завршног и матурског испита. Оваква врста испита захтева механизме осигурања квалитета у виду јасних процедура и стандарда. Кључни стандард за развој испита у стручном образовању је стандард квалификације, а за сам процес спровођења оцењивања на испиту такође су важни одређени захтеви у погледу квалитета.

Методологија развоја наставног програма у средњем стручном образовању и образовању одралих

Сврха реформе образовања је постизање веће индивидуалне и социјално-економске ефикасности и делотворности образовања и учења. Генерални циљ су промене и прилагођавања у структури, организацији и функцијама система образовања, а посебно садржајима образовања и учења и начинима њиховог усвајања. Модерна економија вреднује широка знања и вештине, флексибилност, мешовите облике оспособљавања, вишециљност, тимски рад, решавање проблема и рад заснован на пројектима.

Остатак текста можете прочитати кликом на овај линк

Дидактичка анализа почетних геометријских појмова

У чланку се бавимо анализом геометријских садржаја у млађим разредима основне школе. Аутор је неколико година предавао Методику математике студентима Учитељског факултета Универзитета у Београду. Да би се уписали, претпоставља се да су завршили средњу школу, најчешће гимназију. Будући да су учили математику кроз све те године у школи, исто тако се претпоставља да су довољно упознати са елементарном математиком (алгебра, еуклидска геометрија, тригонометрија и аналитичка геометрија).

Цео текст можете прочитати кликом на овај линк

%d bloggers like this: