ПРОСВЕТНИ ИНФОРМАТОР

Почетак » Разно

Category Archives: Разно

Услови коришћења

Creative Commons лиценца
Ово дело под називом Просветни информатор, чији је аутор Информатива портал лиценцирано је под условима лиценце Creative Commons Ауторство-Некомерцијално-Делити под истим условима 3.0 Србија .

Сатирично виђење педагога

Он је у почетку био слаб и несигуран у себе. Деловао је неодлучно и сваки час је молио за савет. Ниједну одлуку није доносио сам. Снебивао се око најпростијих ствари, пазио ни туђу сенку да не згази. (више…)

Advertisements

УЧИТЕЉИЦЕ, ВИДИМО СЕ У СТРАЗБУРУ: Састав који је насмејао Србију

sastavПрошао је први септембар, школарци су сели у клупе и спремили се за нове ђачке изазове, али један задатак је постао прави хит.

Састав непознатог аутора који има велики број дељења на интернету привукао је велику пажњу домаће јавности. Није потврђено ко је аутор, нити да ли је заправо ђак, али једно је сигурно – насмејао је људе за чисту петицу! (више…)

10 наставничких глаголања

Да почнемо испочетка…

1. Наставници глаголају: Човек је промена, покрет, стално усавршавање.
(Наставни планови и програми се годинама не мењају.)

2. Наставници глаголају: Знање је најсигурнија инвестиција.
(Од партијске књижице сигурнијег капитала нема.)

3. Наставници глаголају: Мислите својом главом, развијајте критичко мишљење.
(Множина је мислила својом главом, па ју је појео мрак.)

4. Наставници глаголају: Будите толерантни, заштитите слабијег, развијајте емпатију.
(Их, има и већих проблема од толеранције.)

5. Наставници глаголају: Не преписујте!
(Уф, а ректори, доктори, министри?)

6. Наставници глаголају: Не будите бахати и примитивни!
(А што? Па, како другачије да постанеш министар или посланик?!)

7. Наставници глаголају: Не крадите!
(А крадуцкање?)

8. Наставници глаголају: Не лажите!
(Мислите: „Пензије неће бити смањене!”)

9. Наставници глаголају: Право на слободу говора и мишљења је неприкосновено и загарантовано право.
(Је л’ то оним Уставом који може да се стави под мишку?)

10. Наставници глаголају: Борите се за своја права и будите јединствени и истрајни.
(Као што се ви борите?)


Душан Благојевић

Мозгалица – Пустолов и људождери

Један пустолов заробљен је од стране племена људождера на једном од својих путовања. Племе је било познато по томе што су увек испуњавали своја обећања, међутим они обећавају само оно што њима иде на руку. Када су га ухватили обећали су му да може да каже шта жели, а ако је то што каже истина они ће га скувати, а ако је то што је рекао лаж, они ће га испећи на ражњу.

Људождери су се смејали јер су знали да шта год да одговори од њега ће бити спремљена гозба за цело племе. Међутим пустолов је успео да се извуче из овакве ситуације. Шта им је то рекао па су морали да га пусте?

РЕШЕЊЕ

Мозгалица – Хирург

Хирург треба да оперише три пацијента који су заражени са 3 различите врсте вируса, а хирург располаже само са два пара рукавица. Познато је да пацијенти имају различите врсте вируса, па због тога хирург не сме да оперише два пацијента истом страном рукавице (може да изврће рукавице између операција).

Поред тога постоји могућност да је и сам хирург заражен неким вирусом, тако да страна рукавице коју он носи може такође бити заражена. На који начин хирург може да оперише пацијенте да их притом не зарази другим вирусима?

РЕШЕЊЕ

Профан је прс`о

Наслов лаже. Био би инфаркт, или изненадна срчана смрт. Не драматизујем. Спречили га Бакић, Радоњић, и студент који ми је рекао да ме чека насилан светоникољски прекид наставе.

Дакле, скупили су се да ме спрече да одржим час. Упозорен, нисам отишао трагом професора Бошковића и професора Ломе, у Ургентни. Нити су ме подигли на Лешће, да водим методолошке разговоре са професором Милићем.

Почело је тако што сам студентима који се нису појављивали на настави претходних месеци објаснио да нису испунили предиспитне обавезе и да зато ове године не могу да полажу испит. После часа је дошао неки човек, мени личи на господина колегу Димића, а Бакић ме уверава да је то неки кирилук. Пишем малим словом, не знам човека, не знам да ли је то име, или презиме, или надимак, или заједничка именица из студентског жаргона. Нисам питао Јова.

Тај човек ми је рекао да ће ми (тада нисам знао ко; после сам видео: неки људи) блокирати сваки час и сваки испит. Рекао сам му једино што сам могао, да или он не говори српски, или да ја тај језик више не разумем. Био сам на дужности; нисам му рекао да ми је матерњи језик српскохрватски или хрватскосрпски. Филозофски факултет је државна установа и мора да се поштује Закон о службеној употреби језика и писма.

Када сам, неколико сати касније, дошао пред слушаоницу, дочекали су ме, уз студенте, и неки људи таквог-и-таквог изгледа. Добро, био сам упозорен да ће бити насиља. Да зовем обезбеђење, не вреди, немају надлежности да ми омогуће да држим наставу. Кажу, то је приватно обезбеђење које је унајмио декан. Не разумем. Неки од тих људи су моје колеге пет година, други више од двадесет пет година. Нису никакво приватно обезбеђење.

Да зовем полицију, немам права. То право има само декан. Да зовем декана, не вреди. Дошао би, не би звао полицију, само би се изложио шиканирању са мном, из колегијалне лојалности. Али би и студенти онда били шиканирани. То не сме да се допусти.

Студената је мало, туце, јер је предмет изборни. Кажем им да оду у ресторан Коларац, да споје столове, да ме чекају, док се са стенокардијом доклатим. Да изађу на службени излаз, безбедније је. Загризем језик, не кажем им да припазе на новчанике и мобилне. Насилници би могли њих да нападну.

Придружи ми се Бакић, док милим према Коларцу. Пред Коларцем они људи стоје. Нешто ми говоре. Не бију ме. Уђем у ресторан. Јово остане и нешто с њима разговара. Или ме чува. Претпостављам да ме је до тада чувао од инфаркта.

Ту су студенти. Направили конференцијски сто. Предавање. Добро, довољно сам искусан да проценим. Курс се зове Облици критике социјализма. Тема је била Веберово схватање харизматске власти. Бакић се убрзо придружио. Као на Хумболтовом универзитету. Час са два професора.

Зашто Коларац? Као млад асистент, умео сам да држим часове на Зиндан капији на Калемегдану. Али, синоћ је било хладно и био је мрак. Касно после подне.

Час се завршио. Остајемо Бакић, неки студенти и ја. Фотографије не смем да приложим, нисам питао студенте за дозволу. Долази професор Огњен Радоњић, са свог часа. Он ми је шеф. На располагању ми је за све, у границама закона и академских узанси. Али, не треба ми као шеф. Треба ми као Огњен, да ми да подршку. Дао ми ју је. Ни од њега ни од Бакића нисам ништа тражио, од обојице сам добио шта ми је требало.

Платили цех по пола, Јово и ја. Огњен отишао раније.

Сад, зашто су хтели да ме спрече да одржим час? Онај кирилук и други. (Бакић ми после каже да тај кирилук хоће да ми се извини. Не разумем. За шта? То није мој студент, зашто бих причао са њим. Човек ми је претио, у реду, може му се, аутономија универзитета га штити.) Али, зашто су хтели да ме спрече да држим час?

Зато што студентима који нису последњих месеци долазили на наставу нисам допустио да изађу на испит. Каква је то настава била? Уместо неколико десетина студената (овде се ради о обавезном течају), по троје, или четворо. Није било кворума за предавања. Људи су се бојали да долазе на факултет. Држана је консултативна настава.

По прописима, не смем да пустим на испит студенте који нису похађали наставу. Оне који се уопште нису појављивали. Настава је држана. Због чега ме нападају, и то не ти студенти, него кирилуци, уместо да евентуално нападају пропис?

Не разумем ништа, баш ништа. Написаћу у наслову да сам прс`о. То је реч из студентског жаргона. Значење јој разумем само приближно. Дакле, нисам то на п. Погоршала ми се коронарна болест. Али ако напишем да је егзацербирала нестабилна ангина пекторис, нико неће отворити текст, и овако, прилично досадан.

________________

Извор: Пешчаник

ПИСМО ЈЕДНЕ УЧИТЕЉИЦЕ РОДИТЕЉИМА: Ово нас тишти више од малих плата!

Непријатно нам је да погледамо у очи ваше добро дете, јер не смемо да избацимо са часа ученика који му смета…

Учитељица Ивана Бошњак на свом блогу Дневник једне учитељице упутила отворено писмо родитељима у којем је у 12 тачака објаснила зашто професори штрајкују и да то није само када траже веће плате.

Њено писмо родитељима ђака преносимо у потпуности:

Непријатно нам је да погледамо у очи ваше добро дете, јер не смемо да избацимо са часа ученика који му смета. Мислите да штрајкујемо увек и само због већих плата.

Ево још разлога зашто штрајкујемо:

1. План и програм по коме смо дужни да учимо вашу децу НЕ личи на оно што се од њих тражи на завршном испиту, а још мање на оно шта ће од њих живот да тражи. Ми смо ту да то ускладимо како знамо и умемо.

2. Желимо да додатно покажемо вашем детету све тајне нашег предмета, али након 6 часова наставе тешко му је да нас прати и тог 7. часа. Није нам тешко да закажемо час у послеподневној смени.

3. Желимо да помогнемо вашем детету да научи пропуштено, али за време планираног претчаса у 7:15 тешко му је да нађе превоз до школе.

4. Радовали сте се када сте прочитали да ће ученицима бити организована припремна настава за завршни испит. Да, организовали смо је у школи, али то је нових СЕДАМ планираних часова за вашу децу. Ми наставници дођемо. Деца не долазе. Чекају да им платите приватне часове, што и чините. Зашто?

5. Увели су „обавезне изборне предмете“. За то кривите оне који те предмете предају, а не оне који су их увели.

6. Након такмичења много вас дође да уложи жалбе на резултате. Наравно, има грешака, јер су такмичења суботом – а то значи нови- шести радни дан у недељи за наставника који учествује у комисији за такмичење. Наравно од таквих шест дана, пет се рачуна у обрачун плата, а овај шести НЕ.

7. Скупа вам је екскурзија, а занима вас и дневница за наставника. По ученику је око 300 динара (минус ПДВ ) тј. 260 динара. То значи да је за један сат бриге о вашем детету наставник вреднован са 26 динара. За тај новац тешко је бринути и о једном правом цвету, а не о било ком детету.

8. Непријатно нам је када тражимо од вас да купујете убрусе и сапун да би ваше дете могло да има чисте руке пре ужине. Очекујете да просветни радници то набаве. Одакле?

9. Добијемо решење о годишњем одмору од 1. јула до 15. августа, а често смо уз вашу децу док не заврше упис у средње школе и током јула.

10. Колико год се радујемо пласману вашег детета на Окружно или Републичко такмичење, брине нас како да вам кажемо да сами плаћате пут и смештај. Кривите наставника за то, а не оног ко је обавезан да смештај и пут обезбеди.

11. Не штедимо да код куће одштампамо листиће за рад на часу да би ваша деца лакше научила.

12. Непријатно нам је да погледамо у очи ваше добро дете, јер не смемо да избацимо са часа ученика који му смета.

ХОЋЕТЕ ЛИ НАС ПОДРЖАТИ У БОРБИ ДА ВАМА, ВАШЕМ ДЕТЕТУ И НАМА БУДЕ БОЉЕ?

Феминизација просвете

Увод

Жене у просвети доминирају. Tа појава је позната и у другим државама и названа је „доминација жена у просветној струци” („preponderance of women in the teaching profession”). Код нас жене чине две трећине запослених у просвети.

Feminizacija prosveteПредшколске установе

У предшколским установама у Србији жене чине око 95 одсто особља. Дакле, жене ту апсолутно доминирају.

Уопште узев, жене су умешније за рад са малом децом; боље проничу у њихове жеље и намере. Имају више стрпљења и тактичности. Па ипак, зар није пожељно да мушкарци у већем постотку буду васпитачи? Зар готово потпуна феминизације предшколских установа није дискриминаторна према мушкарцима? Можда би и ту требало увести „систем квота”?

Основна школа

У нижим разредима основних школа (прва четири разреда) жене чине око 90 одсто особља. У вишим разредима основних школа (од петог до осмог разреда) жене чине око 80 одсто особља.

Уопште узев, педагошки рад са децом природно више лежи женама. Поседују вишe тзв. емоционалнe интелигенцијe (emotional intelligence). Па ипак, да ли је та презаступљеност жена у основним школама добра за развој деце, поготово мушке? Уколико дечака подиже самохрана мајка (а то је нажалост данас чест случај), а током целокупног основношколског образовања сусреће само жене, где је модел мушкарца сa којим се можете идентификовати?

Средње школе

У средњим школама жене чине око 60 одсто особља. Посебно доминирају у гимназијама и педагошким школама. Како то утиче на васпитање и образовање ученика? Није још направљено ниједно истраживање које би се посветило том питању.

Средњошколски васпитачи и педагози

О феминизацији средњих школа говоре и подаци о васпитачима у средњошколским домовима и педагозима у средњим школама. У Републици Србији жене чине 60 одсто васпитачког кадра који ради у средњошколским домовима и 83 одсто средњошколских педагога (у Војводини чак 95 одсто). Међу директорима средњих школа још увек доминирају мушкарци, али међу његовим стручним сарадницима опет доминирају жене.

Више школе и факултети

У вишим школама и факултетима жене су заступљене у нешто мањем постотку него мушкарци (отприлике 55:45). Али и ту у неким сегментима доминирају (посебно у педагошким, уметничким, економским, туристичким, трговачким и филолошким смеровима). Наравно, у самом врху академске заједнице доминирају мушкарци (нпр. у САНУ). Aли у Министарству просвете oпет доминирају жене.

Укупно узев, жене чине две трећине особља у просвети. А тенденција феминизације просвете и даље постоји. Колико је то васпитно корисно?

Васпитне последице

Потребно је извршити испитивања која би открила какве су педагошке последице одсуства мушкараца у просвети. Могуће је претпоставити да феминизација просвете има за последицу опадање ауторитета просветних радника. Ученици који су окружени женама као просветним радницама лако губе осећај за поштовање просвете и уопште ауторитета. Чини се да је феминизација просвете одговорна за опадање њеног нивоа и угледа.

Интелектуалне последице

Можда је феминизација просвете одговорна за пад квалитета наставе. Ту би тезу требало емпиријски проверити.

Чини се да је феминизација просвете условила и то да су просветне установе постале бастиони феминизма. Феминисткиње су базу са свој рад добиле у просветним и културним установама, а посебно на високошколским установама хуманистичог усмерења (Филозофски, Филолошки, Педагошки факултет). A aкадемски феминизам својом огољеном једностраношћу негативно утиче на углед просвете у целини.

Брачне и демографске последице

У Србији данас постоји несразмер у образовању жена и мушкараца. Средњошколско образовање има 53 посто жена и 40 посто мушкараца. Више или високо образовање има 16 посто жена и 12 посто мушкараца. Дакле, жене су образованије од мушкараца. Које су последице те чињенице на „брачно тржиште” („marriage market”) и наталитет? Основна последица је та да су данашње жене (или девојке) у великој мери фрустриране чињеницом да има мало школованих мушкараца. Излаз из те ситуације је само један: држава треба да подстиче школовање мушкараца. Нажалост, држава преко својих многобројних феминистичких уреда подстиче школовање жена, а не мушкараца што ствара само још већу неравнотежу. А та неравнотежа само подстиче смањење броја склопљених бракова и рађања деце.

Закључак

Потребно је извршити испитивања која би установила које су педагошке, интелектуалне, психолошке и демографске последице феминизације просвете. Ма какав се одговор добио неке ствари су већ сада извесне. Извесно је то да је потребно да држава подстиче школовање мушкараца и њихово запошљавање као просветних радника. То би благотворно деловало и на мушкарце и на жене. Нажалост, држава сада ради управо супротно.

%d bloggers like this: