ПРОСВЕТНИ ИНФОРМАТОР

Почетак » Posts tagged 'đaci'

Tag Archives: đaci

Услови коришћења

Creative Commons лиценца
Ово дело под називом Просветни информатор, чији је аутор Информатива портал лиценцирано је под условима лиценце Creative Commons Ауторство-Некомерцијално-Делити под истим условима 3.0 Србија .

Опречна мишљења о ђачким униформама

Иницијатива министра просвете Младена Шарчевића о враћању школских униформи данима је тема дебате у јавности.

Из Министарства засад не стиже образложење како ће бити спроведена анкета међу родитељима и наставницима, чију подршку очекује министар, и да ли ће ђаци имати прилику да кажу своје мишљење. (више…)

Министар просвете о променама које чекају ђаке, родитеље

Школску годину почињемо са идејом да буде боље и да је ово генерација која ће осетити реформе, да заједно отварамо нову страницу, рекао је министар просвете.

Министар Младен Шарчевић је у интервјуу за „Блиц“ на питање који су највећи проблеми у школству, рекао да је то мањак и немерљивост квалитета. (више…)

Зашто сам пријатељ са ђацима на Фејсбуку?

Почећу одмах, из центра:

Имам профил на ФБ. Под пуним именом и презименом. Све у животу што радим, говорим и пишем, радим као ЈА, та иста особа, с тим именом и презименом.

Ivana Bošnjak

Кад сам се запослила у просвети, знала сам да сам у јавном послу. Свако ко ме види и препозна на улици, дозволио је себи да негде прокоментарише моју гардеробу, друштво у ком сам, висину штикле на ципели, шминку или недостатак исте. (више…)

Зашто нећу са ученицима да будем „пријатељ“ на друштвеним мрежама

Највише мислим на Фејсбук, када говорим о овој теми, мрежу на којој захтев за пријатељство можете да прихватите или не. На другим мрежама имате тзв. пратиоце, па не можете баш ни да бирате… И не, у овом тексту не мислим на случајеве када наставник има посебан профил који и служи искључиво за службену комуникацију – комуникацију са ученицима и њиховим родитељима (ако затреба). (више…)

Укинут јесењи распуст

Ученици основних и средњих школа у Србији у наредној школској години имаће један распуст мање. Укинут је кратак јесењи распуст, који су ученици раније имали у новембру, па ће тако једини нерадни дан у том месецу бити 11, када се обележава Дан примирја у Првом светском рату. (више…)

Нов начин тумачења историје у региону

Наставници историје из региона, моћи ће од септембра ученицима да понуде нови начин тумачења историје захваљујући мултиперспективним историјским читанкама.

Ове књиге тумачиће историјске догађаје са више различитих страна. (више…)

Борислав Пекић: Реформа школске наставе

Реформа школске наставе: не само у техничком погледу и општем систему образовања него особито у погледу градива. Савремени систем ступњевитости без селекције погодује једино медиокритетима. Памет је запостављена за рачун стрпљења.

Хвале се и награђују особине робова. Школа постаје огромна вежбаоница послушности. Знање које се у њој стиче је савршено бескорисно, не толико по својој врсти, колико по својој некохерентности и одсуству целине.

Мозак једног матуранта личи на комисиону радњу у коју духовне величине прошлости, спале на просјачки штап, остављају на продају драгоцености свог приватног живота. Сведена на бројеве или, што је још горе, посвећена себи самој а не будућности, историја оставља исти онај мучни утисак, кога човек добија читајући дневник неке уседелице.

Гимназијалац учи историју, то је тачно – али се нимало не учи на историји. Зато је она савршено бескорисна, у облику у коме се описује. Историја, међутим, није познавање прошлости, него, пре свега, пролегомена будућности и примењена етика. Историја зато мора бити само помоћна дисциплина политике (у грчком смислу) и сликовница етике.

Што се тиче матерњег језике, нико имало паметан не сумња да његово школско учење занемарује оно што је битно: његову практичну употребу. Матерњи би језик, осим једне кратке и битне граматичке пролегомене, морао да буде спој: модерног ораторства, а то значи семантике, вежбања у логици, дијалектици (у позитивном смислу) и васпитања уметничког укуса.

Ја се питам, међутим, у каквом савременом и уопште у каквом укусу могу једног човека XX века да васпитавају извесни писци типа Јанка Веселиновића, Богобоја Атанацковића, Јоакима Вујића, извесне хагиографије или житија?

Књижевност уопште морала би се изузети из матерњег језика, најпре ради уклањања штетног патриотизма, а затим да би васпитавала – склопу читаве уметности човечанства – један уметнички осећај, а не библиографску енциклопедичност. У свим школским уџбеницима српског језика које сам прегледао, светској књижевности дато је курзивно место, место најгенералнијег увода у националне баљезгарије.

Један Балзак се тако појављује само као лакеј који нам отвара пут до Јакова Игњатовића! Потребно је узимати најбоље, а не наше.

Потребно је једном за свагда – а то се односи и на толико препотентне комунистичке интернационалисте, који су узјахали Шарца, да објављују југословенски ризорђименто и време страсбуршке Европске скупштине – потребно је једном за свагда схватити да смо део, а не целина, да не постоји никаква национална будућност, него само национална прошлост – која нека буде поштована, али нека буде већ једном мртва – и да најзад постоји само једна Уметност, а не Његош на једној, а Милтон на другој страни света.

Најзад, да разлика између Бетовена и Родена, између Кафке и Рубенса, разлика једнака између обућара и кројача, није толика да допушта дезинтеграцију духа…

Постоји само један предмет, а то је Занатство. Он би морао да обухвати све видове уметности, не у историјском смислу (дођавола, врло важно да се зна да се Шекспир родио у Ејвону), него у делатном смислу. Слушајте Вагнера, па макар никад не чули за Бајројт, гледајте Реноара, па макар мислили да је био Сулин савременик, читајте Достојевског, па ма не знали да је његова литература изашла из јаме за стрељање!

Временом ће то знање доћи само од себе и тај осећај ће добити свој сопствени ред. Ако би историја обухватала социологију, економију и доктрине и све то у оквиру политике, све уметности ушле у занатство, матерњи језик постао семантика – прва и исходна наука од свих наука, да би се касније преобразила у свој виши облик философију. (Једну практичну философију, а не погребно појање у високом регистру.)

Онда би преостала још само три предмета од интереса: Математика, Психологија и Гимнастика. Сваки од њих обухватио би преостале области будуће људске делатности. Школа једном мора престати да буде некрофил на гробљу прошлости.

Психологија као наука о искуству, гимнастика као наука о снази, и математика као једина одиста радна наука.

Наше предфакултетско образовање траје данас равно 12 година. Просечна старост матураната не прелази 20 година. Данас деца, двадесетогодишњаци, још су пре триста година били људи. Они су волели као људи, тукли се као људи, говорили у парламенту као људи, владали као људи, били послушни као људи и најзад као људи умирали.

Изашавши из те двадесетогодишње шпанске чизме савремене културе, један матурант једва ако уме да изабере нову шпанску чизму – факултет. На њему остаје просечно пет година. У 26-ој он је једнако човечански незрео, као дечачић који своју игру пиљака претпоставља игрању клиса. Један грчки петнаестогодишњак у време Сократа био је несравњено више мушкарац него један тридесетогодишњак нашег века!

Демократија је сматрала да је довољно ставити човечанство у скамије, па да људи гласају за касапина који се кандидовао за председника републике. Опште право гласа и једнако образовање за све – те магичне формуле парламентаризма постале су данас исто тако неукусне и демодиране као шлагери Морис Шеваљеа.

Без селекције, методично изведене, нећемо никад добити интелектуалце. Само вечите ђаке!

Текст је објављен у књизи Политичке свеске, издање Соларис, Stylos, Нови Сад, 2001.

Genijalna ideja jednog nastavnika

Suština ove istine je toliko genijalna, da ju je nemoguće preneti samo rečima. Mudra ideja nastavnika, koje je uspeo, ne samo naučiti đake iz poslednjih redova, nego je i pomogla deci da shvate neprocenljivu suštinu neophodnosti obrazovanja.

Nastavnik jedne škole rešio je predočiti svojim učenicima važnu životnu lekciju. Nije počeo sa dosadnim predavanjem, već je od časa napravio zanimljivu interaktivnu vežbu. Sve što je  koristio je u loptu zgužvani papir (za svakog učenika) i kanta za smeće, koja je bila postavljena u prednjem delu učionice.

Nakon toga izneo je zahteve:

„Zamislite da sada niste razred, nego stanovništvo naše zemlje. Kod svakog se pojavila šansa da se obogati. Ali, da biste prešli u visoko društvo, treba  dobaciti svoj izgužvani papir u kantu za smeće, ne ustajući sa svog mesta.“

Rezultati su bili naravno, predvidivi. Većina učenika iz prednjih redova je pogodilo u kantu, a poslednji redovi nisu mogli da se nose sa ovim zadatkom.

Nastavnik je to objasnio ovako:

„Čim se bliže nalazite svom cilju, time su veće vaše šanse za njegovo ostvarenje. To se naziva privelegija, koju treba umeti iskoristiti. Kada se nalazite dalje od željenog, počinjete da tražite izgovore, krivite druge u dobijanju nejednakih uslova, vidite puno prepreka. Ali, taj koji je prvobitno bio bliže, lako može da se fokusira na ispunjenje zadataka, ne razmišljajući ni o čemu nebitnom, čak i o svojoj privelegiji. Tako to funkcioniše. Privilegija može dati jasnu predstavu o budućnosti, o sadašnjosti. Ona zaokuplja i odvraća pažnju onih, koji su iza nas, ali pokušava da dostigne isti cilj. U stvari, ljudi koji uživaju privilegiju, postaju preprekom za one koji je nikad nisu uživali.“

I sve dok nastavnik nije završio izlaganje, deca su u nedoumici pokušavala da razumeju iznesenu teoriju.

On je mudro zaključio:

„U stvari, važno je shvatiti da  sada svako od vas poseduje tu hvaljenu privilegiju koja pomaže da postanete bolji i uspešniji. Ona se zove – OBRAZOVANJE. Uradite sada sve moguće, da u budućnosti vešto koristite njene plodove, za postizanje svega što želite, spretno  i brzo obilazeći onog  koji je odlučio da ostane u zadnjim redovima, koji traži izgovore i izgovara optužbe.“

Naravno, vaspitanje perspektivne dece na tome se ne završava, ali je važan kamen temeljac. Pomozite svom detetu da razume ovu istinu, ako želite, u budućnosti,  da ga vidite uspešnog.

Sačuvajte sebi, podelite sa prijateljima, i nemojte izgubiti ovu jednostavnu, ali genijalnu i pokretačku misao!

%d bloggers like this: