ПРОСВЕТНИ ИНФОРМАТОР

Почетак » Posts tagged 'deca'

Tag Archives: deca

Услови коришћења

Creative Commons лиценца
Ово дело под називом Просветни информатор, чији је аутор Информатива портал лиценцирано је под условима лиценце Creative Commons Ауторство-Некомерцијално-Делити под истим условима 3.0 Србија .

Физичко, музичко и ликовно су најважнији предмети до 12 године

Све је више стручњака који сматрају да је креативност најважнији ресурс 21. века, али да су у данашњем друштву креативност предухитриле модерне технологије. Информације стижу брзо, превише их је, и често не стижемо да их користимо на прави начин. И деца се загушују небитним садржајима, не само кроз образовање. (више…)

Advertisements

Полицајци ће у директном преносу гледати шта ђаци раде у школама

Директори београдских школа који снимке шаљу полицији кажу да је ово добар начин да ученике штите од напада других ђака, али и од дилера дроге

Ускоро би све школе у Србији требало да буду повезане са полицијским станицама. Увезивање школа и полиције, како би се смањило и спречило вршњачко насиље, али и криминал у школама, обећао је министар просвете Младен Шарчевић. Многе школе већ имају видео – надзор, а поједине су и успоставиле везу са локалним полицијским станицама. (више…)

Волела бих да је моје дете ишло у овакву школу

Волела бих да је моје дете могло да иде у другачију школу. Да сам је ја правила, изгледала би отприлике овако.

Моја ћерка управо завршава гимназију. Шта је добила од школе – добила је. Волела бих да сам је родила у некој другој земљи, и да јој је школовање понудило више уживања и правог знања, а мање бубања и стресова. (више…)

Прича о две јабуке: Сваки родитељ треба ово да покаже свом детету!

Један учитељ је на веома једноставном примеру објаснио својим ученицима какве последице има малтретирање међу вршњацима. (више…)

У шта нам деца израстају?

У систему који захтева да се стопимо са околином, уклопимо, убијемо индивидуалност и угушимо сваку врсту критичког мишљења, како децу сачувати и поштедети уз праву дозу припреме за реалност која их чека? Ако се данашњој деци сервирају хорде пластифицираних, накарадно нашминканих и прекварцованих, полу-голих и полу-писмених сподоба, како да и она сама не буду изложена ризику да ће израсти у ”полу-свет”? (више…)

10 ствари које сваки наставник мора да зна о деци која су преживела трауму

Тугу је лако препознати, али што се трауме тиче, ситуација је знатно сложенија јер су симптоми често замаскирани и личе на неке друге проблеме: фрустрацију, бес, проблеме са концентрацијом или радом у групи, па се овој деци често дају погрешне дијагнозе.

učenica

Учење и уклапање у школску средину је тешко за децу која су доживела трауму, али када наставник утврди да је узрок проблема преживљена траума, он може да прилагоди свој приступ детету и на тај начин му помогне да савлада градиво. Ево 10 конкретних ствари које морате имати на уму уколико у својој учиници имате такво дете. (више…)

МАЛОЛЕТНИЧКО НАСИЉЕ СВЕ БРУТАЛНИЈЕ: Деца се грабе за моћ

Gala SavicСлучај девојчице Гале Савић (11), која болује од ретке болести, а против које су две школске другарице покренуле интернет петицију да се она избаци из разреда, само је последњи у низу примера вршњачког насиља који је запрепастио Србију.

Не прође пола године да не чујемо за неки окрутни случај малолетничког злостављања. Од оговарања, преких погледа, преко психичког малтретирања, до тешког физичког злостављања. Једно је сигурно, насиље је све бруталније. (више…)

Ноам Чомски о штетности оцењивања и рангирања деце и наставника

Noam ChomskyПогледајте шта се дешава образовању. У последње време, нагласак је на оцењивању и деце и наставника, па се учење своди на припреме за тестове. А тестирања утичу како на судбину ученика тако и наставника.

То гарантовано уништава сваки смислени образовни процес. Наставник не може да буде креативан, маштовит нити да узима у обзир различите потребе ученика. Ученици, с друге стране, не могу да следе своја интересовања, јер морају да уче за сутрашњи контролни задатак. А од резултата тестова зависи и будућност ученика и наставника.

Бирократе које седе по канцеларијама нису лоши људи, већ раде унутар система чије идеологија и доктрине су изузетно штетне.

За почетак, не морате све време оцењивати људе… Они не морају стално бивати рангирани према неким вештачким стандардима. Сам систем вредновања је потпуно вештачки. Наставници се не рангирају према својој способности да помогну деци да остваре своје потенцијале и истраже своја креативна интересовања. Те ствари не подлежу тестовима.

Ви рангирате, али то је углавном бесмислено и само по себи штетно. Претвара нас у особе које своје животе посвећују бољем рангирању, уместо да чинимо ствари које су вредне и важне.

У основној школи то је веома разорно, што сам увидео када су моја деца била основци. Већ када стигну до трећег разреда, ствара се подела на глупе и паметне. Ако си сврстан међу глупе, онда те школа третира на потпуно другачији начин него кад си међу паметнима.

Замислите шта то чини деци. Она то веома озбиљно схватају, што је погубно за њих, а притом нема никакве везе са образовањем.

Образовање – то је развијање сопствених потенцијала и сопствене креативности. Можда нећете бити сјајни у школи, али ћете бити одличан уметник. Шта је лоше у томе? То је само другачији начин да живите испуњеним животом, да оплемените и себе и оне око вас.

Сама идеја рангирања је штетна. Она је део система који треба да створи тзв. „економског човека”. То је неко ко рационално калкулише како да побољша сопствени статус и своје богатство, не обраћајући пажњу ни на шта друго. Ко тежи да гомила материјална добра, јер је то оно што може да се измери. Ако сте добри у томе, онда сте рационална особа која доноси одлуке на основу чињеница. Повећавате свој „људски капитал” који можете да продате на тржишту.

О каквом то човеку говоримо? Да ли је то људско биће које желимо да створимо? Сви ти механизми – тестирање, процењивање, мерење, вредновање – присиљавају људе да развију такве особине… А такве идеје имају своје последице…


(Транскрипт дела интервјуа са Ноамом Чомским, датог магазину „Прогресив”)

Школа мора да реагује

Београд – Како да наставници и други запослени у школама препознају да ли су деца жртве трговине људима, како да им помогну и кога да обавесте уколико у то посумњају, неке су од тема дводневне обуке за запослене у школским управама и школама, коју организују Група за заштиту од насиља и дискриминације Министарства просвете и Центар за заштиту жртава трговине људима.

trgovina ljudima

Обуку ће проћи координатори за заштиту од насиља из школских управа и по један представник из сваке школе, а идеја је да се тај број повећа и да се на нивоу сваке школске управе у Србији оформи тим који би пружао подршку „на терену“ наставницима и другим запосленим у образовним установама, као и да се успостави јасна процедура ко, када и на који начин треба да реагује уколико се посумња да је неки ученик потенцијална или стварна жртва трговине људима, објашњава за Данас Биљана Лајовић, из Групе за превенцију насиља и дискриминације.

– Током рада на заштити од насиља схватили смо да ризику од трговине људима нису изложена само деца из маргинализованих група, што је најчешћа предрасуда, као и да образовни систем није довољно осетљив да то препозна и да их заштити. Школа је важна карика у том ланцу, јер ако се дете не појављује на настави то треба да буде сигнал да се нешто дешава. Уколико су испуњени још неки индикатори, које смо дефинисали у сарадњи са Центром за заштиту жртава трговине људима, полицијом и правосуђем, запослени у школи треба да знају кога да обавесте, да би систем реаговао на време. У том смислу је веома важна улога одељенских старешина, али и учитеља, јер су жртве трговине људима и деца раног школског узраста – каже Лајовићева.

Лидија Милановић из Центра за заштиту жртава трговине људима наводи да је прошле године међу жртвама у Србији било 53 одсто деце, а највише их је имало између 13 и 16 година.

Она каже да су жртве изложене различитим видовима експлоатације, од сексуалне и радне експлоатације, просјачења, вршења кривичних дела… Истиче да се сексуална експлоатација најчешће открива јер је у кривичном законодавству најуочљивија, али да је систем најмање осетљив на радну експлоатацију.

– Трговина људима је веома раширена појава и велики друштвени проблем, који се у Србији тешко препознаје. Постоји уверење да су жртве страни држављани, да се најчешће ради о сексуалној експлоатацији и да су то пунолетне особе. Међутим, у Србији пре свега имате експлоатацију наших држављана која се одвија у нашој земљи. Трговина људима је видљива у екстремним ситуацијама – каже Милановићева.

Она истиче да нема типичних примера која деца су жртве трговине људима, али је свим случајевима заједничко то што починилац злоупотребљава дечју рањивост.


Извор: Данас

Деца су, изгледа, данас најмање сигурна у школи

nasilje-u-skoliОдвели сте дете у школу. Пожелели му успешан дан и отишли безбрижни на посао јер ако би деца негде требало да буду безбедна, онда је то у школи, зар не?

О, како сте се само преварили. Деца су изгледа данас најмање сигурна у школи. Шта друго помислити читајући новине чије ступце готово на дневном нивоу пуне најстрашније приче о вршњачком насиљу.

Ученику сипали детерџент у очи, 13-годишњаку вршњаци гасили пикавце по телу, језива туча девојака у близини школе умало није имала трагичан исход, претукли, па ошишали другарицу из разреда, силовао другара из клупе, убио се након осмомесечног злостављања…

Само су неке од свакодневних хорор прича у српским школама. Сви смо ми били деца, али су овакви случајеви бруталног вршњачког насиља били на нивоу статистичке грешке, а врхунац су били гађање папирним авионима, одвезивање пертли, оговарање или саплитање. Истраживања показују да у сваком одељењу 93 одсто деце трпи вербалне нападе, 63 физичке, док је чак свако друго изложено сексуалном насиљу! Вама то не смета?

Ви, родитељи, који слободно време губите уз „Фарму“, „Парове“ и „Великог брата“, обратите пажњу зашто ваше дете нерадо излази из собе. Бавите се својим дететом јер можда баш оно трпи или врши насиље над нечијим дететом! Директори, учитељи и наставници, не ћутите о оваквим случајевима, већ их пријављујте и санкционишите насилнике! Министре, садашњи и будући, нека вам једини проблем не буде како преживети у фотељи још један у низу штрајкова незадовољних просветара. Само тако се можемо надати да се неће појавити још неки Алекса, коме је једини начин да прекине своју муку скок с прозора.


Јелена Јокановић

Професори праве разлику

Као да се изгубила свест о томе шта професори раде и на који начин утичу на квалитет друштва у којем живимо?

Просветни радници се деценијама боре за боље услове рада. Држава не износи нове могућности и решења, а друштво се не обазире. Друштвена индолентност, али и непоштовање разлили су се попут неког мутираног друштвеног феномена. То су осетили и сагледали сви они који имају очи, уши, срце и стид. Подразумева се да су у школама лоши услови за рад, и подразумевало се годинама, и на то су људи престали да обраћају пажњу. Дозволило се да друштво обезвређује функцију просветних радника и да чак и деца данас не уважавају ауторитет професора и школе.

Као да се изгубила свест о томе шта професори раде и на који начин утичу на квалитет друштва у којем живимо. Јесмо засути морем информација, док се масмедијатизовани догађаји око нас преклапају и смењују невероватном брзином, али да ли је могуће да нам таква стварност потискује основне, људске емоције према спољашњем свету? Постоји површинска осетљивост на свет око нас, али истовремено постоји и дубока апатичност. Модерност нам заклања праве вредности, задржавајући поштовање једино силе и моћи. Моћ интелекта се запоставља, јер она, нажалост, више не представља вредност ка којој се стреми.

Током студија књижевности, безброј пута су мене и моје колеге снисходљиво питали шта ћемо уопште „са тим” када завршимо? Подсмешљиво су већ процењивали нашу вредност у будућности. Нашу тржишну вредност. Заборављајући каква је она друштвена, и колики утицај и моћ овај позив носи са собом. Равнодушност друштва према овом позиву суштински представља равнодушност према себи.

Професори су ти који подстичу децу на рад и залагање, веће него што су деца икад мислила за себе да могу. Професори су ти који могу да учине да се просечна тројка осети као победник, а да се петица са минусом стиди. Професори се сваки дан боре да пажњу деце скрену са телефона, таблета и других дигиталних уређаја, како би их мотивисали и обогатили новим знањима. Професори јављају родитељима све промене које примете на њиховој деци у друштву и школским околностима, за које родитељи не би могли другачије да сазнају. Они, кад треба, подсећају родитеље на оно што њихова деца могу да буду.

Професори подстичу децу да размишљају, замишљају, да питају, критикују, да се искрено извине и да пишу, стварају и читају. Да промишљају оно што раде и оно што их окружује. Да изграде став према свету и његовим појавама. Да развијају знање, да буду рационални, али и прате своје срце. Да се супротставе свима који желе да њих и њихове вредности на било који начин повреде и обезвреде. Они буде, подстичу и подржавају различитост деце. То је оно што раде пошто заврше своје студије, и тако утичу на свет у којем живимо. Професори праве разлику.

%d bloggers like this: