ПРОСВЕТНИ ИНФОРМАТОР

Почетак » Posts tagged 'posao'

Tag Archives: posao

Услови коришћења

Creative Commons лиценца
Ово дело под називом Просветни информатор, чији је аутор Информатива портал лиценцирано је под условима лиценце Creative Commons Ауторство-Некомерцијално-Делити под истим условима 3.0 Србија .

Хаваjи: Наjтражениjи посао наставника

ХOНOЛУЛУ – Наjвећи изазов с коjим се Хаваjи тренутно суочаваjу jе хронични недостатак наставника. За ову струку тражи се чак 1.600 особа, а наjвећи и наjтежи задатак jе задржати запослене на острву. (више…)

Има ли перспективе за просветаре?

НОВИ САД – По подацима сајта Infoplate.rs, просечна плата професора у Србији износи око 44 хиљаде динара, док је у земљама региона просечна плата много већа. Према истом извору, месечна зарада професора у Босни и Херецеговини је око 100 хиљада бруто зараде, док у Хрватској износи дупло више, приближно 220 хиљада. Просветни радници штрајкују више од деценије, а ни ова година није изузетак. Циљ актуелног штрајка упозорења је да се поправи положај запослених у просвети, који је изузетно низак. (више…)

Сваки пети наставник у Србији сматра да је злостављен на послу

У истраживању које су у школама широм Србије спровели стручњаци Института за психологију београдског Филозофског факултета, чак 11,5 одсто испитаника изјаснило се да су најмање два пута недељно изложени неком облику мобинга, односно психолошком притиску надређених или колега

Mobing

Готово 20 одсто просветних радника суочило се са злостављањем на раду, а 11,5 одсто запослених у школама признаје да најмање два пута недељно трпи неки облик мобинга.

Када процене да су жртве злостављања, само 41,9 одсто запослених тражи помоћ – углавном од директора школе и представника синдиката, а много ређе од Министарства просвете.

Ови подаци садржани су у резултатима истраживања тима стручњака у саставу Светлана Чизмић, Ивана Б. Петровић и Милица Вукелић, са Института за психологију Филозофског факултета у Београду. Истраживање је део пројекта који финансира Министарство просвете, а резултати су представљени на међународном скупу недавно одржаном на Учитељском факултету у Београду, у организацији Института за педагошка истраживања.

Од понуђених могућности облика злостављања, испитаници су најчешће наводили ширење гласина и трачева о њима (14 одсто, уз напомену да се то догађа најмање једном месечно) затим игнорисање њихових ставова и мишљења (8,6 одсто) и претерано контролисање рада (8,5 процената).

Међу испитаницима је било 72 одсто жена. Они који су се изјаснили да су жртве мобинга, казали су да им се то одразило на погоршање здравља и да су помишљали да напусте радно место.

Иначе, под термином злостављање на раду подразумева се не само психолошки притисак надређених, већ и колега. Негативна понашања могу бити суптилна, попут прикривања информација и игнорисања, па до физичких претњи.

– Имајући у виду специфичности и осетљивост друштвене улоге образовних институција, у школама мора да влада „нулта толеранција” према свим облицима злостављања. Директори су кључна полуга у превенцији злостављања и зато обука у овој области мора да буде део професионалног усавршавања директора школа – истиче Светлана Чизмић, једна од ауторки истраживања.

То значи, слажу се аутори студије, да директори школа треба да буду задужени за едуковање запослених о препознавању злостављања на раду, реаговању на прве сигнале и стварању климе у школи у којој доминирају сарадња, подршка и толеранција.

Истраживачи кажу да превенција мора да обухвати не само рад на побољшању међуљудских односа у колективу, већ и на злостављање запослених од стране родитеља и ученика, тако што ће ученици и родитељи учити како да комуницирају са наставницима.

Милорад Антић, потпредседник Синдиката радника у просвети Србије, каже да су притужбе на мобинг које стижу на адресу овог синдиката малтене свакодневне.

– Само у последњих месец дана послао сам два дописа директорима и школским одборима због злостављања на раду двеју колегиница. Један директор је променио своје понашање, а шта ће бити са другом колегиницом не знам – каже Антић и додаје да су у већини случајева на мети старије или неудате учитељице и наставнице, а да притиске углавном трпе од директора, који су најчешће мушкарци.

Наш саговорник, који је и и председник Форума средњих стручних школа Београда, додаје да запослени који сматрају да су изложени мобингу најчешће не желе да поднесу тужбу, у страху да ће, уколико случај дође до суда, трпети још веће малтретирање. Понекад, ако се одлуче да изађу у јавност именом и презименом, обраћају се медијима, а било је и случајева да су делили летке, како би се јавност упознала са оним што име се дешава у школи.

– До злостављања на раду најчешће долази када се указује на неправилности у раду директора или колега или када се проговори о неправилностима приликом пријема у радни однос или давања оцена ђацима – каже Антић.

Наводећи примере мобинга, Антић набраја: „директори прете запосленом да ће га прогласити технолошким вишком, одузимају му радне задатке или разредно старешинство. Такође, има и оних који претерано контролишу раднике (време доласка и одласка са посла) или оног ко им је на мети прозивају на наставничком већу, коментаришу како не зна да држи час, сумњају у оцене које даје…


Аутор: Сандра Гуцијан

Незапослени професор: Што више учиш, у животу горе пролазиш

Са дипломом мастера и докторатом при крају, професор српског језика и књижевности Стефан Аврамовић (28) из Горњег Милановца четири године узалуд тражи посао.

На Филолошком факултету у Београду завшио је студије са просечном оценом 8,91 и одмах уписао мастер где је у новембру 2011. године добио десетку и на предлог својих професора наставио пут ка докторату.

Како је изјавио за агенцију Бета, без обзира на докторске студије желео је да ради и учи, па је почео да тражи посао широм рудничко-таковског и чачанског краја.

Написао је на десетине пријава, на сваки расписани конкурс у школама, у градовима и селима, али су, како каже примани „синови и кћери политичких тата и мама, рођачка и комшијска деца“.

„У неким школама кандидати су већ унапред били на тим местима са мањим просеком и степеном образовања, а директори су имали дискреционо право да дају коначну реч“, казао је Аврамовић.

Он је рекао да у библиотекама раде средњошколци разних занимања, а може да предаје и грађанско васпитање, али нигде нема места, па се пита да ли да штрајкује глађу, као неки професори, или да негде бежи.

Обраћао се и Министарству просвете и написао четири писма министрима – бившем Томиславу Јовановићу и садашњем Срђану Вербићу, износећи примере злоупотреба, али му ниједан није ништа одговорио.

„Изгледа да овде влада неко неписано правило да што боље и више учиш, у животу горе пролазиш“, изјавио је Аврамовић.

%d bloggers like this: